• Друштво

Котромановић: 1991. сам зољом гађао возило у којем је био Младић

1 min read

8 година ‎ Агенције

Бивши хрватски министар одбране у влади некадашњег премијера Зорана Милановића (СДП) Анте Котромановић изјавио је да је у рату 1991. године зољом пуцао на возило не знајући да се у њему налазио Ратко Младић

Бивши хрватски министар одбране у влади некадашњег премијера Зорана Милановића (СДП) Анте Котромановић изјавио је да је у рату 1991. године зољом пуцао на возило не знајући да се у њему налазио Ратко Младић, за којег тврди да је чинио страхоте у име „једне пуно шире политике која је била креирана у Београду“, као и да је штета што не постоји строжа казна.

„Први пут смо користили зоље и ја сам пуцао на оклопно возило у којем је био Младић. Удаљеност је била само 4-5 метара, а зољи је потребно минимално 70-80 метара да се активира. И пројектил је, наравно, направио рикошет, одбио се и експлодирао стотинак метара даље“, испричао је Котромановић за ријечки Нови лист.

Бивши министар одбране и пензионисани штабни бригадир хрватске војске Анте Котромановић је, поводом првостепене пресуде Младићу на доживотну затворску казну, рекао да није сигуран да је то примерена казна за бившег генерала, с обзиром на то шта се, како је рекао, све догађало од 1991. године, кад је постао заповедник Книнског корпуса па до последњих ратних операција које су се догађале у БиХ.

„Заслужио је, с обзиром на број жртава које је оставио иза себе, пуно већу и гору казну“, истакао је Котромановић.

На констатацију да је то најстрожа казна запрећена међународним правом, Котромановић каже: „Без обзира на то што се ради о најстрожој казни, штета што за овакву квалификацију злочина, геноцид у Сребреници и све друге злочине на простору БиХ и Хрватске, не постоји нешто више од тога. Нисам задовољан јер су и његови наредбодавци остали готово неспоменути. Младић је чинио такве страхоте у име једне пуно шире политике која је била разрађена у Београду.“

Говорећи о личном искуству с Младићем, Котромановић каже да је он био командант Книнског корпуса, против којег се Хрватска борила, а у БиХ је, подсећа, био заповедник војске против које су хрватске јединице извеле низ сложених операција и на крају су је поразиле.

„Иако је завршио војну школу ЈНА о њему никад нисам размишљао као о неком великом војном стратегу, уосталом, ми смо ту такозвану струку довели до вишекратних пораза. Али, што се тиче самог Младића, имали смо доста блиски сусрет 1991. године, док сам био у специјалним јединицама. Он је путовао према Хрвацама код Сиња на преговоре с Ивом Човићем, а ми смо били тад већ неколико дана у непријатељској позадини“, навео је Котромановић.

У даљој причи наводи да је направљена једна акција на борбена возила која су наилазила из смера Врлике, а у једном од тих возила је, што тада није знао, био и Ратко Младић.

„Тад смо први пут користили у акцији зоље и ја сам из тог оружја пуцао на борбено оклопно возило у којем је био Младић. Али удаљеност возила је била само 4-5 метара, а зољи је потребно минимално 70-80 метара да се активира. И пројектил је, наравно, направио рикошет, одбио се од возила и експлодирао стотинак метара даље. Кад је Младић након тога дошао у Хрваце, причао ми је Човић, претио им је, викао и готово их заробио. Но, ми стварно нисмо тада знали да је он унутра. Једноставно смо извршавали своје задатке као специјалне јединице“, објаснио је Котромановић.

„Хрватска се бавила герилским ратовањем“

Потврдио је да се хрватска војска тада бавила герилским ратовањем у непријатељској позадини и то, како је рекао, „јако пуно“, те да су „с бриљантним, генијалним момцима извели педесетак диверзантских акција на непријатељској територији“.

Котромановић сматра и да суд у Хагу није испунио свој правни, па и историјски задатак.

„Док су биле актуелне оптужнице против генерала из Хрватске све време сам тврдио да је то политички суд. Тако се и понашао. Они су бирали људе које ће оптужити – ту првенствено мислим на људе из Хрватске, јер о томе највише знам. Хаг је имао прилику да казни све оне који су организовали и спровели злочине, нажалост, понашали су се калкулантски и, како кажу у Далмацији, као ‘килаве бабе’. Предуго то траје. На крају, ти људи, те судије и администрација, имали су и огромне бенефите и плате, њима је било лепо на овакав начин да раде и да живе. Правда и праведност у неким случајевима су остали у другом плану“, навео је Котромановић.

Упитан да ли мисли да би било боље да тог суда није ни било или су ипак и овакве одлуке које оцењује „килавим“ боље него да није било никаквих, Котромановић каже да нема коначан суд.

„У сваком случају пуно жртава и невиних људи је остало незадовољно. И ми смо сада незадовољни зато што Младић није осуђен за Шкабрњу и за многе злочине у Хрватској. У мом селу Потрављу је убијено на десетине људи укључујући и чланове моје породице. Минирана је брана Перућа, што је лично наредио Младић. И што се догодило? Ништа. Значи, не само што није осуђен он, који је био на челу Книнског корпуса, него је и по дубини мало људи осуђено и ту је у потпуности заказало и хрватско правосуђе“, закључио је Котромановић.

(Танјуг, РТС)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: