• Поглед

Теслино реаговање у Њујорк тајмсу: Срби платили цијену југословенске слободе

1 min read

8 година ‎ ИН4С

Четири најважнија детаља из овог писма јесу Теслино искрено дивљење подвизима српске војске у I светском рату, потреба да заштити сећање на дело једног великог владара, критички осврт на комунистичку идеологију и вера у преживљавање Краљевине Југославије под српским вођством.

Само десет дана након трагичног убиства најзначајнијег и међународно најутицајнијег српског политичара након цара Душана — југословенског краља Александра I Ујединитеља — од стране усташа и бугарских фашиста у Марсеју, Никола Тесла је осетио потребу да реагује на хрватско-словеначку националистичку и прокомунистичку пропаганду у Америци и напише ауторски текст у најчитанијим америчким новинама.

Четири најважнија детаља из овог писма јесу Теслино искрено дивљење подвизима српске војске у I светском рату, потреба да заштити сећање на дело једног великог владара, критички осврт на комунистичку идеологију и вера у преживљавање Краљевине Југославије под српским вођством.

“Израз поштовања према Краљу Александру
Уреднику Њујорк Тајмса:

Много тога је речено о Југославији и њеном народу, но великки број Американаца је можда под погрешним утиском због тога што политички непријатељи и агитатори шире идеју да њени становници припадају различитим нацијама прожетим међусобном мржњом које на заједништво противно њиховој вољи приморава једна тиранска власт. Чињеница је да су сви Југословени—Срби, Славонци, Босанци, Херцеговци, Далматинци, Црногорци, Хрвати и Словенци — исте расе, да говоре истим језиком и да имају заједничке националне идеале и традиције.

Завршетком Светског рата, Александар је успоставио политичку заједницу створивши снажну и моћну државу. Сви Словени на Балкану су то дочекали са одушевљењем, но било је потребно време док се људи нису привикли на нове услове.

Ја сам рођен у Хрватској. Хрвати и Словенци никада нису били у позицији да се боре за своју независност. Они који су били битке за слободу су били Срби, а цена слободе је плаћена српском крвљу. Сви истински Хрвати и Словенци се тога са захвалношћу сећају. Они такође знају да Срби имају непоновљиву вештину и искуство у ратовању и да су најбоље квалификовани да управљају снагама једне државе у кризи.

Још од стварања уједињене Југославије кроз Александрова настојања, политички непријатељи су чинили све што је у њиховој моћи да је поремете сејући семе раздора и ширећи малициозне извештаје. Пример тога је и књига Луја Адамича ”Повратак земљака” коју је он требало да пише под условима прописаним од стране Гугенхајмове награде за књижевност, а у којој заправо прибегава политичким клеветама и осудама упућеним владару земље, као и ширењу идеја које су подјенако непожељне и овде и у Југославији.

Његова осуда Краља и промишљања о његовом карактеру могу са гнушањем да се заобиђу, но један детаљ не сме да се игнорише. Књига садржи изјаве које приказују једног иначе великог и неустрашивог човека, који је свој народ водио кроз крваве битке, као слабића смртно уплашеног од атентата, и то толико да је свако вече одлазио на починак у другу собу и није извиривао све док на стотине његових помоћника не би испразнило то место и учинило га безбедним за његово појављивање. Овако нешто задире дубоко у срца сваког лојалног Југословена.

Г. Адамич веома гласно говори о мржњи и размирицама између Хрвата и Словенаца и Срба, али недавни догађаји оповргавају његове изјаве. Земље, које би по његовом мишљењу, требало да буду у отвореној побуни показале су се привржене свом Краљу подједнако као и Србија. Ово се огледало и у неколико извештаја Њујорк Тајмса, међу којима је и необично жив и драматичан опис сахране.

Смрт Краља потресла је читаву земљу до њених самих темеља, али непријатељи који говоре да то значи престанак Југославије улудо се надају јер је племенита крв овог великог човека само послужила да се још чвршће зацементирају њени делови и ојача њена национална конструкција. Александар ће дуго живети у сећањима свог народа, он је једна херојска личност огромног угледа која је за Југословене и Вашингтон и Линколн: као Вашингтон способни и неустрашиви генерал који је ослободио своју земљу од угњетавања; као Линколн мудри и родољубиви вођа који је мученички пострадао.

НИКОЛА ТЕСЛА,
Њујорк, 19. октобар 1934.“

(Извор: Фејсбук-страница Историја Срба)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: