Како је 11. септембар изродио глобални тероризам

Пише: Вања Вученовић

Навршило се тачно шеснаест година. Да ли се било ко данас сећа трагичног 11. септембра 2001. и – како (тај лицемерни) званични наратив каже – „терористичког напада на њујоршке близнакиње“. Тај несрећни догађај, уз то што је за собом у смрт повео бројне невине животе, послужио је, чисто да се подсетимо, и као окидач за нови крсташки поход и „свети рат“ против глобалног тероризма. Да ли је заправо глобални тероризам био прва и права мета? Са данашње позиције и након толико тога виђеног у међународним односима, са потпуном сигурношћу и утемељењем у чињеницама и стварности можемо да кажемо да – није! Ни прва, а ни права мета.

Поред тога, након толико времена, и америчка а и светска јавност остале су ускраћене за веома важан одговор – ко су били истински инспиратори и „кројачи“ догађаја који је без сваке сумње променио свет – готово до његове непрепознатљивости. Неколико добро организованих исламских терориста, фундаменталиста или залуђеника то засигурно нису и не могу да буду, макар се и хиљаду пута презивали Бин Ладен. И макар Си-Ен-Ен (CNN) и Ен-Би-Си (NBC) по милионити пут поновили излизану мантру о злогласном Осами који успешно руководи озбиљном терористичком операцијом из скромног скровишта у тамо некој арапској забити. Чини се да је америчка закулисна „дубока“ држава је читав догађај добрано умешала своју „невидљиву руку“, јер је за тако нешто имала очигледан интерес. А тај интерес се очитава у следећем низу: додатно ширење глобалне моћи и утицаја, освајање нових територија и боље геостратешко и геополитичко позиционирање на мапи света, бескомпромисна отимачина енергената, природних и рудних богатстава и налазишта.

Мало шта се променило или поправило после 16 година, иако се много тога очекивало. И данас живимо у свету у коме су ратови, хаос, међународне и регионалне нестабилности, терористички напади постали свакодневица. Нешто на шта смо сви већ навикли и огуглали и што се некако само по себи подразумева.

Терористички напад на њујоршке куле близнакиње догодио се на велики хришћански празник Усековање главе Светог Јована Крститеља. Да ли је тада ритуално и симболично обезглављено и слободољубиво човечанство?

Зато, можемо са пуним правом да констатујемо како глобални тероризам не само да није поражен, већ да је од 2001. до данашњих дана доживео несагледиву експанзију, додатно добио на жестини и свирепости, јачини и утицају. А све то из простог разлога, јер борба против истога никада није била искрена до краја. Речју, она као таква никада није ни постојала. Сасвим супротно од тога, глобални тероризам се данас користи и злоупотребљава као подобно, моћно геополитичко оружје за ново прекомпоновање света. Њиме се умешно и по потреби служе управо они који не пропуштају прилику да га означе и идетификују као највећег непријатеља човечанства.

Отуда и злогласна Ал Каида и моћни ИСИС и ИСИЛ, а и сви остали у низу. И све учесталији терористички напади широм Европе, у најзначајнијим европским престоницама. Отуда и тзв. мигрантска криза као нова колонизација, окршаји и нове нестабилности на Блиском истоку, у Африци и Евроазији. Стотине хиљада мртвих и рањених. Милиони расељених и бесповратно унесрећених. Наравно и НАТО, очекивано на границама Русије. И шта ту још да се дода. Сем да постоји јасан план да глобални тероризам и хаос преживе и да се активирају када то потребе и интереси налажу. То је истински биланс и легат чувеног 11. септембра 2001. Тог датума слободном свету објављени су и обећани рат и хаос. И пут у неизвесну будућност. Уколико и њу не убију… тамо на „крају историје“.

Преузето са портала: Српска аналитика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: