• Мозаик

Око 1.000 дјеце избјеглица креће од септембра у школе у Србији

8 година ‎ ИН4С

У Србији се тренутно налази око 1.000 дјеце избјеглица школског узраста, а већина њих кренуће 1. септембра у школу, заједно са вршњацима из Србије, у локалним срединама у којима тренутно бораве.

Илустрација

У Србији се тренутно налази око 1.000 дјеце избјеглица школског узраста, а већина њих кренуће 1. септембра у школу, заједно са вршњацима из Србије, у локалним срединама у којима тренутно бораве. Директор Центра за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила Радош Ђуровић рекао је агенцији Бета да се процјењује да се у Србији тренутно налази око 1.000 дјеце школског узраста, углавном из Сирије, Авганистана и Пакистана, који живе у центрима за азил и у транзитним центрима, углавном у пратњи родитеља или сродника.

Ђуровић је рекао да је Министарство просвете најавило да ће од ове школске године та дјеца бити масовно укључена у систем образовања и поздравио ту намеру министарства али и указао да је потребно направити детаљан план око тога како ће та деца бити примљена, јер има примера да су деца у центрима далеко од локалних средина у којима треба да се школују а има чак и деце без пратње родитеља.

Он је оцијенио да је најбоље решење да се дјеца избјеглице у домаћи систем образовања укључе инклузивно, односно заједно са српском децом, по двоје или троје у разреду, јер је до сада тај систем део најбоље резултате.

„И не треба очекивати да, због непознавања језика, они одмах прате наставу као и дјеца из Србије. Јер та деца су прошла рат и миграторни пут, они су извучени из контекста и због тога им је прво потребно укључивање у друштво. Имали смо случајеве да су дјеца за три до пет месеци научили језик и наставили да нормално прате наставу а главна подршка су им управо били другари из разреда“, рекао је он.

Ђуровић је рекао да је било покушаја да се формирају посебна одељења са децом избеглицама, са намером да они прво науче језик па да тек онда крену у локалне школе, али да се тај систем показао лошим јер су они остајали изоловани у центрима и у неприродном окружењу, па су много и одустали од образовања.

Према његовој процени, број од око 1.000 дјеце неће бити тешко распоредити у мањим групама по школама широм Србије, где ће моћи нормално да прате наставу и развијају се психофизички.

„Тако ће бити извучени из средине кампа, у којој су сада изоловани, а кроз школу ће учити и о култури и обичајима. И наша деца ће бити обогаћена новим искуствима, јер деца су љубопитљива и имају живу медјусобну комуникацију. Имали смо случајеве и да су деца избеглице тако добро успевала да се интегришу да су неки постајали и навијачи српских фудбалских клубова и играли за тимове својих школа“, рекао је он.

Дјуровић је рекао да Центар за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила пружа подршку тој деци за праћење наставе и обезбедјује преводиоце где је то потребно, а да постоји и веома добра сарадња са психолозима и педагозима локалних школа у које та деца иду.

Центар је у последња два месеца учествовао у припреми 45 деце из Авганистана и Ирака у Сјеници, Тутину, Боговађи и у Крњачи кроз организовање саветовања и разговора са родитељима, кроз припреме радионица са децом, учења језика и упознавања са културом Србије.

Највећи број дјеце је у узрасту од седам до 10 година, али их има доста и у узрасту од 14 и 15 година. Ријеч је, углавном, о дјеци која у Србији бораве више од годину дана.

„Никада није било проблема у локалној школи или самоуправи. Проблема је било само када управе појединих центара нису желеле да пусте дјецу да иду у школу или када су локални појединци правили проблеме. Али ни то није била препрека када се том питању приступало на прави начин“, рекао је он и као позитиван пример навео Основну школу „Зага Маливук“ из Крњаче и Школу за основно образовање одраслих „Ђуро Салај“ из Лазаревца.

Он је подсетио да је и по закону, који основно образовање третира као обавезно, неопходно укључити децу избеглице у систем образовања Србије, али да је, упркос исказаној доброј вољи Министарства просвета и Комесаријата за избеглице, тешко претпоставити да ће сва дјеца бити укључена у образовни систем.

Ђуровић је указао да је, осим организационих питања, неопходно решити и финансирање набавке уџбеника и остале школске опреме за ту децу.

„Набавка уџбеника и осталог прибора остаје питање и ја се надам да ће Комесаријат за избеглице то да обави јер држава добија огроман новац за те намене. И Министарство треба да повећа број наставника, односно радних сати, што и није лоше у многим локалним срединама јер ће то допринети да многи наставници сачувају посао“, рекао је Ђуровић.

Извор: Бета

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: