ДФ: 28. априла на Цетињу мирни и демократски протест „За референдум“

Након што је Синђелићева парламентарна већина била упозната са чињеницом да је Демократски фронт био пријавио седмодневна окупљања у Подгорици, гдје би се грађани на миран и демократски начин изјаснили за расписивање референдума по питању учлањења Црне Горе у НАТО, посланици крњег Парламента су одлучили да побјегну на Цетиње, и да тамо одрже своју нелегитимну прољећну сједницу. Стога ће Демократски фронт организовати мирни и демократски, величанствени протест – За Референдум, 28. априла само на Цетињу, како би у потпуности делегитимисао покушај Синђелићевих посланика да, противно већинској вољи грађана Црне Горе, донесу једну овако антинародну одлуку, саопштено је из највеће опозиционе групације.

„Ваљда је Синђелићевој парламентарној већини јасно да не постоји кутак Црне Горе гдје би се склонила од суочавања с мирним и демократским изражавањем воље већине грађана Црне Горе, који се залажу за организовање референдума.
Зато наш позив Алекси Бечићу, Миодрагу Лекићу, Срђану Милићу и Дритану Абазовићу, да присуствују народној скупштини у Мурину, на којој би се донијела одлука о неопходности организовања референдума, представља државнички потез, а не било какву индивидуалну акцију.

Овакве позиве лидерима опозиције упућујемо већ мјесецима уназад, и позивамо их на заједничко дјеловање око референдумских активности, и зато напрасно ‘ишчуђавање’ остатка опозиције доживљавамо као покушај тихе капитулације и асимиловања у режимски систем манипулација народном вољом. А најмање што смо притом очекивали је да се поменути лидери скривају иза немуштих саопштења својих нижеразредних партијских чиновника,“ саопштили су из ДФ-а и додали:

„Демократски фронт уопште не гаји илузије да ће се лидери тих партија појавити на великом народном протесту на Цетињу. Јер, и ако све вријеме у својим саопштењима укључују, и не искључују протесте, сви у Црној Гори знају да је њима тај метод политичке борбе још увијек непознат. Али, ако се декларативно залажу за одржавање референдума, онда је њихова људска и политичка обавеза да присуствују на Скупштини у Мурину. И то не због ДФ-а, већ грађана који су им указали повјерење вјерујући да су спремни да се свим демократским средствима боре за одржавање референдума. Зато би свако јавно бјежање од јасног става и координисане акције са ДФ-ом представљало прећутну подршку Синђелићевој парламентарној већини, а ти лидери би постали саучесници у противнародном науму доношења одлуке у Скупштини о учлањењу Црне Горе у НАТО.“