МАНС: Застара не смије бити препрека у борби против корупције

Застарјелост кривичног гоњења представља један од честих разлога из којих тужилаштво одлучује да одустане од процесуирања осумњичених за тешка кривична дјела, укључујући и корупцију и организовани криминал. Постојећа законска рјешења из Кривичног законика Црне Горе, у комбинацији са недовољно ефикасним процесуирањем кривичних дјела, те њиховим касним откривањем, довели су до ситуације, да чак и када се она открију, осумњичени неријетко не бивају процесуирани, не зато што нису криви, него зато што је дошло до застаре кривичног гоњења, саопштено је данас из МАНС-а.

„Није новост да тужилаштво нема капацитета и политичке воље да се озбиљније позабави проблемима организованог криминала и корупције на високом нивоу, што када се има у виду колико су честе самоиницијативне акције тужилаштва, али и релативан рок застаре појединих кривичних дјела, отвара огроман простор за забринутост када су у питању резултати те институције,“ нагласили су из МАНС-а.

Они су напоменули да казнени закон Хрватске прописује рокове застарјелости од осам до 40 година, али не садржи одредбе о прекиду застаријевања гоњења, за разлику од црногорске верзије према којој се застарјелост прекида сваком процесном радњом која се предузима ради откривања кривичних дјела или ради откривања или гоњења починилаца, након чега вријеме застарјелости тече поново.

„Због свега горе наведеног, укључујући и неефикасно кривично гоњење или касно сазнање да су кривична дјела извршена, МАНС је у коментарима на измјене и допуне Кривичног законика, Министарству правде препоручио да размотри хрватски модел рачунања рокова застарјелости,“ саопштили су из МАНС-а.