МАНС: Пут ка краху јавних финансија почео је од Прве банке
1 min read
Након најава из Владе да због одрживости финансија треба да уштеди кроз смањење накнада за мајке и дјечји додатак, у санационом плану, који је саставни дио буџета за наредну годину, она такође тврди да су раније мјере фискалне политике „довеле до високог нивоа дефицита и раста јавног дуга првенствено у циљу редовног измирења обавеза по основу мандаторних трошкова, прије свега издатака за пензије и социјална давања“, саопштено је из МАНС-а. Њихово саопштење преносимо у цјелини.
Пут ка краху јавних финансија почео је низом неодговорних Владиних одлука које је доносила искључиво у приватном, а не интересу грађана, а сада их не помиње, већ оштрицу кризе пребацује на социјално најугроженије категорије становништва, од којих су многи управо они које је својом политиком у претходне три деценије оставила без посла и приморала их да се задовоље социјалом или мизерним пензијама.
Иако сада тврди да социјални издаци представљају огромно оптерећење за буџет, Влада Црне Горе је 2008. године била крајње издашна према Првој банци и тада није много бринула како ће се државна помоћ банци у већинском власништву Аца Ђукановића одразити на ликвидност буџета.
Подаци у посједу Истраживачког центра МАНС-а показују да је управо кредитна подршка Првој банци била увод у задужења државе ради одржавања ликвидности и финансирања буџета, да би у наредним годинама Влада наставила да енормно позајмљује новац како би покрила своје нове, промашене одлуке да помаже и друге приватне бизнисе, прије свега Комбинат алуминијума Подгорица (КАП) и Руднике боксита у Никшићу.
Наиме, држава Црна Гора је 2007. године имала суфицит буџета од 172 милиона еура, док се у тој години кредитно задужила за занемарљивих два милиона еура.
Међутим, Влада је у 2008. години Првој банци одобрила кредитну помоћ од 44 милиона еура и додатно од приватних банака откупила комерцијалне кредите од 26 милиона, чиме је направила прву већу „рупу“ у буџету. Није познато да ли је икада израђена озбиљна анализа која би показала како и колико ће се помоћ банкарском сектору одразити на ликвидност државне касе, или се пошто пото спасавао приватни бизнис породице Ђукановић.
Ово нарочито из разлога што је исте године у Скупштини Црне Горе усвојен закон којим се Влада обавезала на исплату заосталих пензија у износу од 105 милиона еура, а у наредним годинама је требало сервисирати и дугове по основу реституције, старе девизне штедње, преузетих обавеза државних јавних предузећа…
Jednog dana, u ne tako skoroj budućnosti, kada opozicija dođe na vlast u CG počeće da kasne i bivaju neredovne plate i penzije. Naslušaćemo se tada ovakvih priča da je prethodna vlast kriva za sve i da je ona uzrok što kasne plate. Ali ovu priču slušamo već decenijama (sjećate li se priče o tome kako ćemo krepati od gladi bez žita iz Srbije), a CG je svo vrijeme stabilno društvo. Zato se pripremajte opozicijo da kada dođete na vlast sve bude bolje a batalite ovakve priče. Ili ako će već sve da propadne, ne kandidujte se za vlast već puštite da propane u njihovim rukama.
Bio je prije neki dan protest opozicije protiv izgradnje na Skadarskom jezeru. To ne zaslužuje ni komentar,