• Издвојено
• Поглед

Процурела демократија: Од позива на ликвидацију Асанжа до уважавања његових доказа

1 min read

9 година ‎ ИН4С

Пише: Игор Симић

Амерички избори који се одржавају за мање од недељу дана јесу спектакуларни приказ стања у којем се налази идеја демократије у САД, али и у мање помпезној европској политици, па и код нас. Док у Америци процурели имејлови највише говоре, у угледним немачким новинама попут „Цајта” могу се наћи отворене дискусије о одрживости демократије, као и тезе да крај ЕУ не мора бити катастрофалан, што истовремено значи да је деценијама уснула јавна дебата коначно живнула, али је и знак продубљења друштвене кризе.

Сећате се како се амерички политички и обавештајни врх бранио од Сноуденовог открића да НСА прати све грађане? Аргумент је био да НСА има приступ само адресама од којих се шаљу информације, на пример имејлови, и оних којима стижу (то се зове мета-дата).

Е сада управо директор Еф-Би-Аја Џејмс Коуми излази пред изборе с вешћу да је дошао до још 650.000 имејлова везаних за Клинтонову. Није изнео садржај, већ мета-дата указује да је вредно истраге. Пазите овај заокрет за само неколико година: цурење имејлова је од хорских позива на ликвидацију Асанжа и Сноудена данас постало легитимни доказни материјал и политичка свакодневица. Ово је могући знак да директор Еф-Би-Аја пркоси својој шефици америчкој државној тужитељки Лорети Линч. Недавно је исти Коуми рекао да нема простора за даљу истрагу, али је тада могуће подлегао притиску Линчове која се непосредно пре тога састала с Билом Клинтоном. Оно што имејлови јасно показују јесте презир елита према демократском процесу.

Филантропска мисија или добробит фирми?

Марк Закерберг, оснивач „Фејсбука”, писао је Џону Подести, лобистичком гуруу и саветнику Обаме, а сада коловођи кампање Хилари Клинтон, да се састану и размотре како да Закерберг усмери свој филантропски рад и утиче на јавну политику. Ерик Шмит, који је на челу корпорације „Алфабет”, под чијом је капом и „Гугл”, не само да је директно био сарадник Пентагона, већ је основао и фирму за финансирање кампање Хилари Клинтон. С друге стране, Питер Тил, оснивач „Пејпала”, помаже Трампа, а инвестицију за своју нову фирму за истраживање база података добио је од испоставе ЦИА. Силицијумска долина, у којој су даровити ајтијевци својом памећу стекли богатство, дубоко је укорењена у политички естаблишмент и мисли, исто као Вашингтон, да је предодређена да спасе свет, али за добробит својих фирми, а науштрб неприкосновених вредности „слободе и демократије” за бедни пролетеријат на дну.

У имејловима налазимо да Клинтонова кампања има сараднике у медијима, на пример сајт „Политико”, којима може да наручи текст. Штавише, Клинтонова је звала на коктел, пре објављивања кандидатуре, угледне америчке новинарске личности, попут Џорџа Стефанопулоса (који је и донирао новац њеној кампањи), Дајен Сојер, Рејчел Медоу…, а водитељка Мика Бжезински одбила је да присуствује. Према „Интерсепту”, холивудски продуцент Харви Вајнстин директно се дописивао с тимом Клинтонове да се умањи Бернијев утицај на црначку популацију. Вучићево дељење ћевапа новинарима на конференцији за штампу, блискост са Жељком Митровићем, монолози на „Пинку” или позив Ољи Бећковић, док је још имала емисију, да дође код њега у Јајинце, домаћа су верзија све популарнијег ауторитаризма.

“Недодирљивост” монархистичке аристократије

Преписка открива и до које је мере кампања Клинтонове била блиска с корпоративним донаторима, што је нелегално, али пошто велике компаније могу да донирају милионе, блискост је неизбежна. Тек 0,01 проценат најбогатијих и њихово политичко друштво с којим посећују „Мартине винограде” је у позицији монархистичке аристократије која себе сматра недодирљивом, иако немају никакву озбиљну политичку визију. Даље, имејлови показују да Хилари јавно говори да ће регулисати „Волстрит”, а да онда у приватном говору у банци за двеста хиљада долара каже да „Волстрит” сам себе треба да регулише тј. нека вук чува овце. Последњи имејлови стижу с лаптопа Ентони Винера, супруга Хиларине десне руке Хуме Абедин и познатог фотографа сопствених гениталија, и ето, Хумини имејлови су на његовом лаптопу. Абединова је верни пратилац Клинтонове као Небојша Стефановић Вучића, лојалан још од времена кад се као Небојша из Београда јављао у „Утисак недеље”.

Два најомраженија кандидата у историји америчких избора, одмах после гласања 8. новембра, без обзира на то ко ће их добити, имају додатно да се вуцарају по саслушањима. Трамп има једно заказано већ за крај овог месеца, а Хилари може провести још неколико година одговарајући на питања о имејловима. Теоретски, у зависности од закулисних радњи, могуће је да неко од њих мандат заврши као Никсон. Природа информација није да цуре, већ да незаустављиво теку, да сруше све бране пред собом, па тако и старе идеје које морају бити замењене новим. Криза је опасност, али и шанса, а права решења неће доћи с врха.

(Извор: Политика)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: