• Поглед

Ердоганова гиљотина за новинаре

1 min read

9 година ‎ Политика

Лидер Турске, Реџеп Тајип Ердоган

После неуспелог војног удара затворено је више од 130 медијских кућа и притворено 20 запослених због сумње да су повезани са Фетулахом Гуленом

У чисткама које су уследиле после неуспелог војног пуча у Турској на удару су се нашли многи новинари и медији за које се сумња да су подржавали исламског идеолога Фетулаха Гулена кога оптужују да је из Пенсилваније повлачио конце у побуни против владе. То изазива забринутост, не само у земљи, него и у свету јер је то озбиљан насртај и на слободу изражавања и на положај новинара.

У Турској су после 15. јула, када је покушан војни удар, затворене 132 медијске куће: 46 националних и локалних листова, шеснаест ТВ станица, 23 радио-станице, петнаест магазина, три новинске агенције, 29 издавачких и дистрибутивних кућа. На тој листи су се нашли тиражни листови као што су „Заман”, „Тараф”, „Бугун”, као и познате ТВ станице Канал турк, Самајлоглу, Бугун…

У неким листовима, као што је „Заман” – доскоро убедљиво најтиражнији дневник у земљи (650.000 примерака) – у марту је уведена принудна управа, а сада је уследио завршни обрачун. Притворено је више новинара, док је главни уредник Екрем Думанли побегао у САД да би избегао хапшење.

У земљи је у последњих петнаест дана притворено 17 уредника и новинара који су наводно имали конкретну улогу у припремању војног удара. То неће бити коначан број пошто се трага још за двадесетак новинара. У страху од прогона неки су побегли из земље. Међу притворенима су у Турској позната пера: Шахин Алпај, Назли Илиџак, Али Булач, Хилми Јавуз.

Медији су последњих година често били на удару властодржаца, али садашње чистке се не памте. „Новинари се не хапсе због писања него због сарадње и подршке коју пружају терористима”, фраза је којом је председник Ердоган раније, а и сада, објашњавао прогоне оних који живе од пера. Они последњих дана страдају због „терористе” Гулена, а раније су прогоњени због курдских сепаратиста.

Новинари нису изузетак. После пуча и увођења ванредног стања, влада је одлучила да се у свим структурама ослободи присталица Гуленовог цивилног покрета „Хизмет”, који, како се званично тврди, има своје људе свуда: у полицији, правосуђу, војсци, привреди, у медијима. У току су чистке, које би, упозорава лидер опозиције Кемал Киличдароглу, лако могле да се претворе у „лов на вештице”.

Најновији прогони изазвали су забринутост у међународним организацијама које се боре за слободу медија: Фридом хаусу и Комитету за заштиту новинара. Покушај пуча се осуђује, али истовремено се упозорава да то влади не даје одрешене руке да се поиграва са владавином права.

„Демократски изабране владе морају бити заштићене, али оне треба да поштују слободу медија и да подржавају новинаре у борби за јачање демократије. Позивамо владу( у Анкари) да обезбеди плуралистичку дебату, различите ставове и безбедност новинара”, изјавила је представница ОЕБС-а за слободу медија Дуња Мијатовић.

У ОЕБС-у су и раније више пута реаговали због прогона медија у Турској која, како се истиче, предњачи у свету по броју новинара који завршавају иза решетака. На друштвеним мрежама њима се често прети смрћу, док су се неки нашили на оптуженичкој клупи под измишљеним оптужбама да подржавају тероризам, каже Дуња Мијатовић.

У Европској унији су такође забринути због последњих чистки у турским медијима и позивају Анкару да поштује основна права и слободе.

„Турска као земља кандидат за улазак у ЕУ треба да тежи највећим демократским стандардима, укључујући и медијске слободе”, упозорила је Маја Коцијанчич, представник ЕУ за штампу.

Удари на медије нису изузетак. Председник Ердоган ће, како се процењује у опозицији, неуспели пуч покушати да искористи да се ослободи противника у другим службама и да још више учврсти своје позиције. Он на крају планира да уместо парламентарног уведе председнички систем владавине. После 15. јула на удару се нашло три хиљаде виших и нижих официра, међу којима је и 140 генерала и адмирала од којих су додуше многи већ били у пензији. У завери није учествовао ниједан члан садашњег Генералштаба нити команданти елитних јединица, што на Западу и даље потпирује сумње да је удар можда био режиран. За двадесет дана отпуштено је или суспендовано 66.000 људи у јавним службама, већином у образовању, полицији и жандармерији. Истражни поступак је покренут против две хиљаде судија и тужилаца, у притвору је 18.000 људи. На удару се нашао чак и бивши фудбалер Хакан Шукур, легенда „Галатасараја”, посланик, који је побегао у САД да би избегао суђење јер је критиковао Ердогана. Ове бројке, како се процењује, неће бити коначне пошто се чистке настављају.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: