• Политика

Митрополит Амфилохије: Без Руске Цркве наше постојање незамисливо

1 min read

9 година ‎ ИН4С

У Васкршњем интервју  руској телевизији Царград и Медија центру „Руски експрес“ митрополит црногорско приморски  Амфилохије говори о Јерусалимском Огњу, о Црној Гори коју је родила Црква Православна, о љубави према Русима…

Догађај који нам предстоји за православне хришћане је велики празник. Која су ваша очекивања и емоције везане за овај догађај – доношење Благодатног Огња?

Сви православни хришћани на литургији, ових дана, при изношењу дарова пјевају: „Свјетлост Христова просвећује све“. За нас је то велики дар Божји да из Светог Града Јерусалима с Гроба Господњега стигне Огањ за ког је још и Господ прорекао да је донио Огањ са Небеса „О како би ми се хтјело да би се тај Огањ разгорио“. Тај Огањ из Јерусалима који ево долази и до нас, за нас је велики Божји дар, за сав наш народ српски, а посебно за Црну Гору и наравно за Србију. То нам причињава велику радост. То је велики Благослов, посебно смо благодарни свима онима који учествују у доношењу Светог Огња на наше просторе. Морам да кажем да је Јерусалимска Патријаршија имала у Црној гори свој метох – светосавски манастир на Врањини гдје је једно вријеме било и седиште Зетске митрополије. И то нас, поред читаве историје, везује за Јерусалим. Негдје у осамнаестом вијеку кад је дошло до неких промијена овдје, кад је укинута Пећка Патриаршија 1776. године, наши митрополити су говорили да ми припадамо Јерусалимској Цркви. Дакле, она јесте мајка Црква свих Цркава управо зато што чува Гроб Господњи, Распеће и мјесто Васкресења Христовог као и Благодатни Огањ који свијетли свима па ево и нама.

У том контексту, Црна Гора је увек била одана и верна канонском православљу. У последње време многи су то покушали да окрену. Међутим, ви сте се као митрополит томе супротставили и остали верни том путу?

Знате, Црну Гору је родила Црква Православна и Црногорска Митрополија. Црногорска Митрополија је, поред осталог, и државотворна Митрополија, њени митрополити су били и господари Црне Горе, неколико вјекова, све до 1851. године. Према томе, Црна Гора је незамислива и као држава без православља, православне Цркве и Митрополије Црногорске. То нико никада није доводио под знак питања, православље је вила државна вјера и у вријеме краља Николе Првог Петровића све до 1918. године. Тек се од појаве, овјде, наших комуниста, дакле, од 1945. године појавио нови дух према Митрополији и православној цркви. Само да поменемо да су „наши комунисти“ убили митрополита Црногорско-Приморског и преко 115 свештеника. Митрополит Арсеније је 1944. године осуђен на 11 година затвора. Многи свештеници су протјерани из Црне Горе.

Кад сам ја дошао на катедру `90-тих година, у цијелој Црној Гори нашао сам свега 10-так свештеника. Дакле, само желим да кажем одакле тај покрет тзв. аутокефалне Црногорске Цркве нема никакве везе са Црквом. Ријеч је о политичко-идеолошком, племенско-партијском покрету, како га називам, који је везан за садашњу идеологију која усмјерава Црну Гору једним путем којим она никада није ходила – у свеукупном њеном животу и кретању.

Узмите само догађај који је несхватљив, да та и таква група која управља Црном Гором удара санкције Русији. Само је то довољно казати! А у чему се састоје те санкције, они кажу Црна Гора неће више Русији гуслати (смеје се). Дакле, оно што сада ради наша Српска Православна Црква и Митрополија Црногорско-Приморска и Епархија Будимско-Никшићка у Црној Гори, оне само настављају оно што је Црква радила осам вјекова од времена Светога Савве, а да не кажемо шта је радила од времена Цара Константина кад су се први пут појавили епископи на просторима данашње Црне Горе. Дакле, ми само настављамо тај континуитет вјерности изворној Православној Цркви, једној Светосаборној и апостолској Цркви наравно и у сарадњи са свим осталим помесним православним црквама, али и у са радњи са Руском Црквом без које је наше постојање незамисливо све од владике митрополита Данила још 1700. године па ево до наших времена.

Тако да ово што данас радимо је најприродније и најнормалније. Хвала Богу то огромна већина народа зна и оскећа. Без обзира што смо имали грађанске ратове, санкције и страдања, у ово наше вријеме, Црква је наша ипак процвјетала. У моје вријеме преко 600 храмова је обновљено и саграђено. Имамо на стотине монахиња којих никада није није било у Црној Гори. Од затечених 10 свештеника, сад их имамо неколико стотина у овим епархијама у Црној Гори. Тренутно градимо величанствени храм светог Јована Владимира и ја позивам све ваше гледаоце да 25 септембра буду са нама. Већ смо позвали Свјетејшего Патријарха Московског Кирила да дође на освећење Храма Светог Јована Владимира. Прошле године прослављали смо Светога Владимира Кијевског и Всеросијског, а ми ове године славимо хиљадугодишњицу Светога Јована Владимира Зетског Краља мученика, зато очекујемо и Васељенског и Јерусалимског патријарха да дођу на освећење тог дивнога храма у Бару.

Ваше Високо Преосвештенство кажу да је Александар III, руски цар, отац цара Николаја II, рекао да Русија има само два савезника армију и флоту, али и Црну Гору.  Ситуација је данас некако другачија. За народ се зна коме иде, за Цркву исто тако. Да ли је и данас Црна Гора савезник Русије?

Апсолутно, могу да кажем кристално јасно да 90 одсто, не могу рећи за друге међу муслиманима и за малу римокатоличку заједницу да су за то, али што се тиче православног корпуса у Црној Гори  који је јединствен и већински нема сумње да се ту промијенило било шта за јоту. То осјећају и браћа Руси кад долазе у Црну Гору, они с једне стране виде какав је однос народа и са друге стране виде усмјерење садашњих власти. Наш народ каже свака сила до времена, а Божија је за сва времена. Тако да је наша дужност да и ову власт коју поштујемо, али Црна Гора има свој историјски и вјековни пут. Сигуран сам да ако она жели да опстане и постоји на лицу Земље и Европе она не може да промијени свој пут. Кад је Свети Петар Други Ловћенски ком је било 17 година питао Светог Петара Цетињског Тајновидца, а коме ти мене остављаш и шта да ја сад радим? Он му је рекао вјеруј у Бога и држи се Русије. То је остало и до дана данашњега. Он је на самрти рекао да ко се одрекао једновјерне, једнокрвне, једнојезичне Русије дабогда живо месо од њега отпадало и био проклет три пута и три хиљаде пута. Па нека се узму у памет моја браћа Црногорци. Ја сам то негде поновио па кажу Амфилохије куне. Ја не кунем ја само понављам ријечи Светога Петра Цетињског кога бар до сада сви признају.

Извор: Руски експрес

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: