Kontinuitet država u međunarodnom pravu – Jugoslavija pred UN

Isak Davidov: Kontinuitet država u međunarodnom pravu – Jugoslavija pred UN, autor Goran V. Đorđević, Ukronija 2025.

 Monografija Gorana V. Đorđevića Kontinuitet država u međunarodnom pravu – Jugoslavija pred UN morala bi postati izvor i povod mnogim radovima na srpskom jeziku. Ovom knjigom autor je stao u kratku vrstu onih kojih su mislili o trajanju države i našao se u još manjem krugu onih koji su ovaj predmet „opkoljavali“ kao antičke vojskovođe zidine neprijateljskih gradova. I inače, sada već karakterističnu crtu Đorđevićevog naučnog delovanja – ovom knjigom još većma osenčenu – predstavlja hvatanje u koštac sa kontroverznim i komplikovanim pitanjima međunarodnog javnog i međunarodnog krivičnog prava. Možda u studiji apodoktični zaključci ne naviru kao voda, ali je u njoj autorovo majstorstvo da i najsloženija pitanja sagleda iz svih mogućih uglova dostiglo svoj najviši stepen. Naučnikovo „kameleonsko oko“ ne samo što čitaocu omogućava vidokrug od 360 stepeni, nego stvari prikazuje i u ultraljubičastom spektru. Tako se problemi kontinuiteta države prelamaju kroz relacije prirodno pravo – pozitivno pravo, tradicionalni način mišljenja – eksperimentalni naučni duh, kroz naučne ratove i mnoge druge ravni.

Dobar deo rukopisa posvećen je jednoj od neuralgičnih tačaka u međunarodnim odnosima – pravu na samoopredeljenje. Središnju osu ovih razmatranja predstavlja sučeljavanje ovog prava sa nominalno vrhovnim principom međunarodnog javnog prava – načelom teritorijalnog integriteta, kao i povlačenje graničnih linija između prava na samoopredeljenje i secesije. Tenzije i traume koje proizvodi ovo sudaranje autor nije zataškavao, nego ih je pod reflektore stavio na čisto naučan način: s hladnom nespristrasnošću i bez ostatka. Važno je napomenuti da se ova razmatranja završavaju insistiranjem na potrebi za pravnim uređenjem prava na samoopredeljenje i njegovim prebacivanjem iz sfere političko – oportunog u čisto pravnu dimenziju.

Vrednosti Đorđevićevog rada bivaju još reljefnije izražene ako se posmatraju sa osmatračnice srpskog stanovišta. Naime, ova monografija predstavlja i preciznu autopsiju bivše Jugoslavije. S jedne strane, gotovo da nema instituta međunarodnog prava koji se nije ovaplotio u procesu njenog rasturanja: disolucija, raspad, secesija, pravo na samoopredeljenje, pravo na kontinuitet, sukcesija, pravo na upotrebu sile, odnos unutrašnjeg i međunarodnog prava, genocid, agresija, teritorijalni integritet, suverenitet, politika „humanitarnih intervencija“, ad hoc krivični tribunali, inovativni oblici krivične odgovornosti za međunarodna krivična dela. S druge strane, „ploveći“ pored ovih Scila i Haribdi srpski narod nije imao ništa od one sreće koja je pratila Homerovog moreplovca. Pa ipak, umesto za tugovanke, Đorđević se opredelio za hladnokrvne naučne analize.

S obzirom na to da aktuelnost odabrane teme ne jenjava i da se kontroverze samo pojačavaju, kao i to da država koju je srpski narod napravio predstavlja greben o koji se lome razbesneli talasi međunarodnog prava, recenzirani rukopis predstavlja izazov za dalje naučno istraživanje i pravnoteorijsku analizu.

dr Isak Davidov

(Geopolitika)