ИН4С

ИН4С портал

Више од 300 кривичних дјела насиља у породици

1 min read

Насиље над женом; илустрација: Pixabay

У прва четири мјесеца ове године у Црној Гори забиљежена су 332 кривична дјела насиља у породици или породичној заједници и 20 других кривичних дјела повезаних са породичним насиљем, констатовано је у полугодишњем извјештају Оперативног тима за борбу против насиља у породици и насиља над женама.

Прецизирано је да је Управа полиције у том периоду поднијела и 182 прекршајне пријаве за 206 прекршаја из Закона о заштити од насиља у породици.

“Посебну пажњу поклонити заштити посебно рањивих жртава насиља, попут жена с инвалидитетом и Ромкиња, без дискриминације, а у складу са њиховим аутономним изборима”, пише у препорукама.

Како се наводи у извјештају, потребно је осигурати додатну специјализацију и довољан број обучених и специјализованих полицијских службеника, да би се осигурала заштита жртава, посебно имајући у виду константан раст броја пријава за насиље у породици и насиље над женама.

“Оперативни тим, који дјелује на основу Одлуке Владе Црне Горе од 22. фебруара 2024. године, током извјештајног периода од 1. октобра 2024. до 1. априла 2025. анализирао је седам случајева насиља. Тим је у односу на предмете у којима се воде посебни судски поступци у вези са породичним односима, нашао да неријетко постоје злоупотребе система насилног родитеља, као дио насиног обрсаца понашања који се у теорији назива ‘принудна контрола’, а на штету жртава насиља и најбољег интереса дјетета”, наводи се у извјештају.

Упозорено је да период до доношења одлуке суда о томе коме ће дијете бити повјерено на чување и васпитавање најчешће изазован за рад институција, ако се благовремено не идентификује насиље и не предузму одговарајуће заштитне мјере према жртвама, укључујући заједничку дјецу.

Тим се позива и на експертско тијело ГРЕВИО, које по други пут указује на овај проблем.

Посебан акценат стављен је на рад центара за социјални рад.

“Оперативни тим, анализирајући конкретне случајеве породичног насиља, уочио је низ пропуста у раду појединих Центара за социјални рад, посебно Центра за социјални рад Подгорица”, наводи се у анализи.

Како истичу, сарадња са другим институцијама је често неадекватна – центри немају иницијативу у реаговању и поступању сходно својим законским овлашћењима, а њихово дјеловање се често “своди на административну функцију, без суштинског доприноса креирању индивидуалног плана заштите”.

У извјештају се констатује да центри често не спроводе све законом прописане мјере.

“Центар такође није одредио приоритет поступања, није корисници понудио алтернативни облик заштите у виду обезбјеђења услуге смјештаја у прихватилишту-склоништу, нити је са истом сачинио Индивидуални план услуга”, пише у тој анализи.

У циљу побољшања стања, Оперативни тим предлаже да у поступцима за вршење родитељског права и виђања дјеце требало би инсистирати на позитивној пракси обавезне провјере постојања породичног насиља и да центри тачно и у потпуности наведу сваку пријаву или сумњу на насиље, јер недостатак ових информација води угрожавању права и безбједности жена и дјеце.

“Једна од кључних иницијатива била је и према судовима, гдје се Врховни суд упутио иницијативу за унапређење поступања судова у вези са успостављањем непрекидног пружања бесплатне правне помоћи, имајући у виду да оваква служба није доступна 24 часа дневно, што представља озбиљан проблем за жртве које се нађу у хитним ситуацијама”, пише у документу.

<

Оперативни тим је, пише, реализовао 19 од укупно 22 закључка донијета током извјештајног периода, при чему се наводи да су активности биле усмјерене на унапређење институционалног одговора и пракси поступања у случајевима насиља, побољшање услова здравствене заштите за жртве насиља, те иницијативе за спровођење инспекцијских надзора.

“Оперативни тим наставља са проактивним дјеловањем, фокусираним на јачање институционалне повезаности, унапређење размјене информација и развијање механизама који омогућавају правовремену, координисану и свеобухватну реакцију на насиље, како би заштита жртава постала не само законска обавеза, већ јасно препознат институционални приоритет”, закључује се у документу.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<