Пише: Мишо Вујовић
Светом Гором се не путује већ молитвено тихује. Света Гора је олтар хришћанства Хиландар његове двери.
Тамо не одлазе туристи, већ боготражитељи. За Свету Гору се спрема не одећа већ душа.
Мел Гибсон је стигао у Хиландар — не као звезда, већ као покајник. Без светла рефлектора, под одсјајем кандила смерно и молитвено. Без режисера, само са молитвеником и псалтиром. Дошао је да тихује по монашком типику захтевном и ни мало лаком. Али, показао је након вишечасовне молитве да је то за њега рутина.
Он, који је дочарао Христово страдање у филму толико снажном да и челична срца подрхте, сада стоји пред Христом — не као глумац, већ као грешник. Не као режисер, већ као ђак. И то ђак једног од најмудријих апостола Светог Јована Богослова.
Његово присуство у олтару, где је остао у молитви више од два сата, након литургије, подсећа на ону јеванђелску слику:
„И ученик кога љубљаше Исус, ослони се на груди Његове.“
Тај ученик — Свети Јован Богослов — није био најгласнији, али се најдаље чуо. Није био највећи међу апостолима, али је био најближи срцу Учитеља.
Као што је Јован примио откровење, тако и Мел — у времену када је човечанство оглувело — сведочи кроз уметност оно што Црква кроз векове проповеда: да је патња врата љубави, а истина — гвоздена мрежа коју ће лаж покушати да покида.
Гибсон није побегао од Холивуда. Он га је разоткрио. Одбио је да учествује у ритуалу обезличења човека. Одбио је да славу плати ћутањем. И за то је — као и Јован на Патмосу — био прогнан. Не на острво, већ у медијску пустињу.
У Хиландару, није се представљао. Није изнео ни камеру, ни име. Само је донео оно што му је остало: уморно срце и жељу за очишћењем.
Света Гора га није гледала као звезду, већ као брата. И он је ту, у сенци светитеља, нашао мир. У њему се огледала древна истина: да и уметник може бити апостол, и да је понекад филм — продужена рука Јеванђеља. Али само ако се снима — из љубави.
Гибсон је можда први уметник модерног доба који није снимао да би се допао, већ да би пробудио. А то није ништа друго до јеванђеоска мисија.
У времену када Новак руши митове лажне медицине,
Гибсон руши мит о Холивуду као светилишту.
Један својим телом, други својим филмом.
А обојица — духом.
Као некада Јован у Откровењу, и они говоре оно што други не смеју.
Зато им је непријатељ заједнички: глобална сила која мрзи истину.
Али истина, чак и када је бичевана,
када крвари,
када је распета —
на крају устаје.
И у томе је сва сила Свете Горе.
И сва тишина Хиландара вечног кандила обе Србије. И наше и Видовданске.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
