Званични повод за напад Израела на Иран је лажан

Пише: Бошко Вукићевић

Нико са сигурношћу не може знати колико ће трајати и како ће се завршити рат који је започео Израел својим немилосрдним нападом на Иран.
Управо од дужине трајања сукоба може зависити његов исход. Безобзирност Израела у изненадним и муњевитим нападима (не водећи рачуна о цивилним жртвама, као у Гази) и у елиминацији војног вођства Ирана – упоредива је само са изузетном ефикасношћу његове војне силе и тајне службе Мосада.
Званични повод за напад Израела на Иран је лажан. Већ тридесет година Нетанијаху даје периодичне јавне изјаве како је “Иран на прагу добијања нуклеарног оружја” (што је лако провјерљиво на изворима информисања са друштвених мрежа).

Стварни повод се налази у намјери свргавања режима ајатолаха и могућем распаду иранске државе на више дјелова. Циљ је да, елиминацијом Ирана (и евентуалном наредном свођењу рачуна са Турском), мала јеврејска држава постане апсолутни господар Блиског истока, чији опстанак и ауторитет више нико неће моћи да угрози.
На другој страни, Иран је тврд орах, воћка чудновата. Ради се о древној персијској цивилизацији и култури, земљи са огромним природним ресурсима и значајној војној сили, поготову у сегменту ракетних технологија. Иако је Израел муњевитим нападом стекао почетну предност, тако велика земља као што је Иран се не може савладати за пар дана. Уколико сукоб уђе у фазу рата исцрпљивања – питање је која ће од двије стране извући дебљи крај. Како Израелу, тако и Ирану, ускоро ће недостајати фундаментална војна техника, попут противваздушне одбране у првом случају, и разорних ракета у другом.
Сукоб би могао ући у још опаснију фазу вјероватним директним укључивањем САД у рат против Ирана. Иако америчка јавност не гледа благонаклоно на улазак САД у рат, та могућност је данас више него реална, јер америчка администрација процјењује да Израел ипак не може сам добити овај рат. У том случају, мала је вероватноћа да ће Иран бити остављен на цједилу од свих некадашњих пријатеља, већ ће му неки глобални фактори (попут Кине, а можда и Русије) помагати, макар у виду снабдијевања наоружањем и технологијама. Таква евентуална фаза у сукобу носи ризик употребе нуклеарног оружја и избијања Трећег свјетског рата.
У актуелној кризи сваки од актера игра очекиване улоге, док би се за америчког предсједника Трампа рекло да се у својој улози најслабије сналази. Штавише, понаша се попут слона у стаклорезачкој радњи. Његова политика састоји се у неозбиљним и често контрадикторним објавама на друштвеним мрежама. Најприје је Трамп јавно тврдио како САД немају никакве везе са израелским нападом на Иран, потом је апеловао на хитно враћање преговарачком столу, затим је, имитирајући Нетанијахуа, истакао како Америка у потпуности контролише иранско небо – да би на крају, изнебуха, великим словима на својој друштвеној мрежи упутио ултиматум Ајатолаху и захтијевао “безусловну предају”.
“Безусловна предаја” представља терминологију која је престала да се користи још од краја Другог свјетског рата. Трампове објаве одсликавају његову неприлагођеност улози предсједника једне од највећих војних и економских сила данашњице. Његове интервенције воде у још већу радикализацију и разарања и удаљавају рјешавање кризе. Надајмо се да ће се уозбиљити.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: