• Насловна
• Топ 0

Принципијелни Милатовић на линији Ђукановићеве спољне политике

1 min read

3 месеца ‎ ИН4С

Јаков Милатовић, фото: ИН4С

Ново појављивање предсједника Црне Горе Јакова Милатовића у резиденцији британске амбасаде, поводом рођендана краља Чарлса III, било је само још једна потврда његовог чврстог и афирмативног односа према чланству у НАТО и проевропском курсу, који је у многоме сагласан линији коју је годинама утврђивао његов претходник Мило Ђукановић.

„Наши односи су истински савезнички у оквиру НАТО савеза – утемељени у сарадњи, солидарности и међусобном разумијевању“, поручио је Милатовић 17. јуна 2025. године, наглашавајући да је Уједињено Краљевство „у модерној историји било један од кључних партнера Црне Горе, нарочито након обнове независности 2006. године“.

Оваква позиција шефа државе, у тренутку све већег незадовољства грађана црногорском спољном политиком, додатно је учврстила утисак да је Милатовић, упркос очекивањима, заправо настављач Ђукановићеве доктрине.

Предсједник је отворено изјавио да је на референдуму 2006. гласао за независност Црне Горе, додајући да подржава чланство у НАТО и прикључење Европској унији.

За дио грађана који су се надали преиспитивању спорних постулата деценијске власти ДПС-а, овај наступ је доживљен као симболично „скидање маске“.

Посланик Демократског фронта Јован Вучуровић је говорећи и актуелном предсједнику и премијеру 2023. године рекао да су „ова два експерта обмањивала народ“, те да је „очигледно била на дјелу једна превара од стране људи који су банули у црногорску политику и које нико није бирао на изборима“.

„НАТО – најбоља безбједносна гаранција“

У интервјуу за “Вијести” од 6. априла 2024. године, Милатовић је чланство у НАТО означио као „најбољу безбједносну гаранцију за Црну Гору“. Нагласио је да је то „платформа за модернизацију војске и први корак ка чланству у Европску унију“, додајући да је улазак у Алијансу „била важна одлука за стабилност региона“.

Овакве изјаве долазе у контексту дубоке поларизације друштва по питању чланства у НАТО, посебно у свијетлу чињенице да референдума о томе никада није било, и да је већина становништва, нарочито у српским срединама, била против учлањења.

У разговору за београдски лист “Данас” од 4. априла 2024. године, предсједник је на питање о могућој ревизији спољнополитичких приоритета рекао: „Признање Косова, чланство у НАТО и санкције Русији су завршене ствари“.

За већину аналитичара, ова реченица је суштинска порука Милатовићеве политике – сви кључни темељи претходне ере остају нетакнути. Нема отварања дебате, нема демократизације у сфери спољне политике, нема институционалног разматрања друштвено болних тема.

Иако је на политичку сцену ступио као симбол промјена и економске компетентности, Милатовић је већ у првој години мандата постао најјаснији представник континуитета. Његова реторика, усмјерена на „европеизацију“, све више постаје покриће за игнорисање већинске воље, историјских спорова и потребе за националним дијалогом.

За грађане који су 30. августа 2020. године устали против режима, овакав развој догађаја дјелује као перфидна подвала. Како је рекао Вучуровић: „Нас су ови ликови убјеђивали да су Срби, да су плакали кад је мафија разбила заједничку државу, да су против уласка у НАТО. А сада – један слави НАТО, други независност.“

Политика Јакова Милатовића, све више се – и у тону и у садржају – поклапа с насљеђем Мила Ђукановића. Иако обучен у одјело економисте, он у међународним наступима и изјавама реплицира све кључне ставове бивше власти – од одбране НАТО курса, до прославе независности и одбацивања сваког преиспитивања контроверзних одлука донесених без консензуса.

За ону „другу Црну Гору“ – ону која је чекала демократију, слободу говора и институционално поштовање воље народа – остаје све мање наде да се под овом гарнитуром ишта суштински мијења.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: