Пише: проф. др Драган Копривица
(Радослав Т. Станишић, филм „Посљедњи YУ филмски романтик“)
Код наших редитеља новог таласа након велике смјене генерација, као знак поштовања према бардовима црногорског филма, присутна је пракса исказивања дужне пажње о њима путем играно-документарних филмова, обојених пијететом, уз печат личног талента нове генерације.
Недавно смо писали о хвале вриједном двоструком подухвату Сенада Шахмановића филмовима “Живко Николић – недосањани сан” и “Вуде, ти си побиједио”, којим је, уз лични печат и нови редитељски рукопис, Шахмановић одао дужну пошту филмским великанима Живку Николићу и Душану Вукотићу.
У филму о Николићу Шахмановић је спасио од пропадања радни материјал десете епизоде “Ориђинала” и умиксовао са својим ововременим интервенцијама, правећи изузетну играно-документарну форму, уз изванредан одзив филмске публике и критике.
Документарним филмом “Вуде, ти си побиједио” сачинио је својеврсни омаж Душану Вукотићу, једином југословенском Оскаровцу, велемајстору цртаног филма поријеклом из наших крајева. око чије личности је био створен својеврсни зид ћутања.
***
У нашој културној јавности прије два дана лијепо је прихваћена и вијест да је Радослав Т. Станишић награђен за најбољи документарни филм на СЕЕ фестивалу (Париз, Берлин, Вашингтон).
Документарно-играни филм Станишића о Радомиру Шарановићу, професору, сценаристи и редитељу, “Посљедњи YУ филмски романтик”, награђен је и на Мартовском филмском фестивалу у Београду и Лесковачком интернационалном фестивалу филмске режије, уз признање “Златни јавор” на Јахорина филм фестивалу у Сарајеву и два на Филмским сусретима у Нишу, дакле, укупно на већ пет фестивала!
Значајно је да, у продукцији РТЦГ, међу филмовима Станишића важно мјесто заузима трилогија „Високи храстови“, „Неприлагођени филмски гроф“ и „Посљедњи YУ филмски романтик“, којом је приказао опус црногорских редитеља, Ратка Ђуровића, Мила Ђукановића, Веља Стојановића и Радомира Шарановића, а овим остварењима је добио и бројна признања филмске критике.
Поводом ретроспективе “Посљедњи YУ филмски романтик” Станишић је истакао да Шарановић заузима значајно мјесто у црногорској кинематографији, и изнио податак да је филмска остварења Шарановића видјело четрдесет милиона гледалаца, посебно имајући у виду филм “13. јул”, као “најбољи и продукционо најсложенији ратни филм црногорске кинематографије”, којим је направљен “путоказ и креативни правац многим генерацијама југословенских филмских редитеља”.
На крају треба истаћи да је критика на СЕЕ фестивалу афирмативно оцијенила Станишићев филм о Радомиру Бају Шарановићу и као додатни зрак свјетла на филмску поетику овог великана, уз евидентан таленат Станишића у заокруживању ове тако важне филмске сторије.
Очигледно, промишљени и хвале вриједни напори Шахмановића и Станишића, у духу културе сјећања, да се и данас враћамо филмским великанима, као што су Живко Николић, Душан Вукотић, Радомир Бајо Шарановић, Ратко Ђуровић, Мило Ђукановић и Велимир Стојановић, пионир црногорске послијератне кинематографије, имају далекосежан значај у премошћавању два времена и враћању ауторима који су се уткали у филмску и цјелокупну културу Црне Горе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
