Дронови за Украјину: Црна Гора постаје западна фабрика оружја!?

Иза бирократског и наизглед безазленог назива „Писмо о намјери за инвестирање у производњу беспилотних ваздухопловних система“, који се нашао пред Владом Црне Горе 29. маја, крије се много више од пуке економске иницијативе. Ради се, заправо, о првој званичној намјери државе да започне производњу дронова за ратне сврхе и то – за извоз у зону сукоба у Украјини.

Према документу који је доступан на сајту Владе Црне Горе, намјера је да се у сарадњи са америчком фирмом By Light Professional IT Services LLC  започне производња, тестирање и наоружавање беспилотних летјелица на територији Црне Горе. Додатно, предвиђено је и развијање капацитета за руковање „опасним материјама“ на Аеродрому Подгорица.

Потписници писма требало би да буду министар економског развоја и потпредсједник Владе Ник Ђељошај у име Црне Горе, те Роберт Донахју у име америчке компаније. Уз потпис, долази и америчка подршка у износу од 15 милиона долара кроз програм Foreign Military Financing – класичан механизам геополитичког увезивања малих земаља у војно-индустријске мреже НАТО пакта.

Први корак: дронови – донација Украјини

Како стоји у документу, прва серија дронова која буде изашла са производне траке биће директно послата као „донација“ Украјини. Порука је јасна – Црна Гора ступа у ред активних учесника у рату у Украјини, и то не више само политички или симболично – већ конкретно, материјално и технолошки.

Не треба сметнути с ума ни то да ће у пројекат бити укључени домаћи добављачи попут „Тара Аероспејс“ из Мојковца и „Полиекс“ из Берана – што указује да ће овај подухват дубоко повезати домаћу индустрију с војним пројектима НАТО алијансе и украјинског режима.

Економија под оклопом НАТО-а

Док се јавности сервирају флоскуле о „привредном расту“ и „технолошком напретку“, стварни циљеви пројекта крију се у реченици да је ова иницијатива „усклађена са државним циљевима Црне Горе да подржи НАТО, Украјину и регионалну безбједност“. У преводу, Црна Гора постаје западна испостава за производњу војне опреме и активни саучесник у војној политици Вашингтона и Брисела.

План предвиђа потписивање писма до септембра, а реализацију фабрике након укључивања више министарстава – од одбране и финансија, до саобраћаја и унутрашњих послова. Осим техничких аспеката, оно што недостаје су – мишљења самих чланова Владе, као и јавна расправа. Као и више пута до сада, одлуке се доносе у тишини и у корист интереса који нису увијек црногорски.

Још један степеник ка конфронтацији

Интересантно је и да овај пројекат долази паралелно са најавом потписивања десетогодишњег безбједносног споразума са Украјином, који би требало да потпишу премијер Милојко Спајић и украјински предсједник Владимир Зеленски. Посјета Зеленског Подгорици је, за сада, одложена због „неспојивих календара“, али питање је да ли се ради о календару или о растућем незадовољству међу грађанима због све отворенијег увлачења у геополитички сукоб.

Министар одбране Драган Краповић већ је потврдио да ће Црна Гора слати инструкторе у оквиру ЕУ мисије војне помоћи Украјини. Парламент је већ добио препоруку да ту одлуку усвоји. Све то показује да званична Подгорица не само да је напустила војну неутралност, него сада активно гради сопствени одбрамбено-индустријски капацитет – у сврху туђих ратова.

Геополитичка цијена „напредне технологије“

И док се у документу више пута наглашава „хитна потреба за УАС системима у Украјини“, Црна Гора преузима улогу логистичке базе. Да ли ће овакав потез изазвати одговор са друге стране – остаје да се види. Јер Москва, као и више пута до сада, не оставља без реакције овакве иницијативе.

Руски СВР је недавно оптужио српску војну индустрију за снабдијевање Кијева преко посредничких држава, што отвара питање да ли ће сличне оптужбе ускоро стићи и на адресу Подгорице. Овога пута, неће бити могуће сакрити се иза „лажних сертификата“, јер је намјера јавно декларисана.

Умјесто економског развоја, Црна Гора добија НАТО касарну. Умјесто неутралности – војну ангажованост. Умјесто сопствених интереса – туђу стратегију. Да ли је то цијена уласка у „европску породицу“ и подршке „напредним технологијама“?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: