Тешко нама
1 min read
Батрић Бабовић
Пише: Батрић Бабовић
Тешко је да теже не може бити. Овако говоре просјечан Србин и Црногорац. На сваком кораку. У свакој ситуацији. На сваком значајном мјесту. Не коментаришу сиве зоне, бијеле куге, црне рупе, русофилство, американизацију, европејство, назадовања, дезинтегрисања, убијања, самоубијања, заглупљивања, братоубиства, богоубиства, напредовања преко лешева…. Сви говоре једно те исто. Нити мијењају себе. Нити околину. Нико. Ниједан Србин и ниједан Црногорац. Власници језика са лингвистиком и „језика“ без лингвистике, а уз све то сужњи једне канонски признате Цркве. Тешко нама!
****
Елементарна писменост, функционална неписменост и доминантна полуписменост красе све Србе и Црногорце. Црногорци су дуго користили српскохрватски, а затим српски језик. Политика је показала моћ да може све да мијења. Она то зна да чини простом или квалификованом већином. Величину једне и друге већине одређују политичари. Да ли ће то бити бројеви 41, 49 или 54 зависи од њих. На све то, кад неко од таквог соја, који је у Парламент дошао вољом оловке онога ко га заокружује, каже неком ко има макар за промил разуђенији интелектуални капацитет чувену флоскулу „Није за тебе политика“ замуте се и вода и гора. И небо и земља. И прошло и будуће. А садашње умре. У фигуративном смислу. Док сво вријеме Монтенегро тоне од Р.К неотворине из 2007.љета, уз садејство данашњих 0.7% идеолошке помоћи за надвремени духовни расцјеп. Тешко нама!
****
Школе су некада биле у Београду, Загребу, Љубљани, Сарајеву и Скопљу. Овако је говорио водећи берански агроном. Ђак „белог Загреба“ и Свеучилишта. Данас су факултети на Талуму, Доњим Лугама, Акову, Таслиџи и Тутину. Тешко нама!
****