Химмна Црне Шуме
Емило Лабудовић
Пише: Емило Лабудовић
Црна Шумо, од најцрње црња,
Беспутнице, пуста и проклета,
Змијско легло сред глоговог трња,
Тешком кривдом на крст разапета.
Звјер сам твоја, црња и од тебе,
Ни ти мајко познала ме не би,
Без тебе сам као и без себе
А са тобом сувишан и себи.
Црна Шумо, жиг ти крвав носим,
Клетву што ме прати сустопице,
Празном торбом по дивљини просим,
Што испросим, трошим немилице.
Ову жилу што ме веже с тобом
Дан, ноћ глођем курјачким зубима,
Кад ме будеш даровала гробом
Мртав пас ћу бити међу псима.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
….ovu pjesmu treba da pročita sinisa Bjeković … Zarad suzbijanja opasne mržnje ….
…ovo je anticrnogorsko ludilo par ekselans…
…autobiografski do bola lasjooo
….zbog nezavisnosti crne gore mrzi Lasjo i i u gori crnu sumu….i u njoj samoga sebe.. to se zove delirijum….
„NI TI MAJKO POZNALA ME NEBI
…
OVU ZILU ŠTO ME VEZE STOBOM
DAN, NOĆ GLODJEM KURJAČKIM ZUBIMA “
Teška vremena u kojima bitišemo.
Poezija i IN4S pomazu IPAK, da udahnemo Nadu.
( „Nadam se, al` nada mi gorka“, Prilepin )