• Издвојено
• Наша Србија

“Деценија сећања” у Хрватској: Ниједна власт није поменула српске жртве “Бљеска”

1 min read

2 месеца ‎ ИН4С

© Milos Tesic/ATAImages

Током протеклих 10 година обележавања војно-полицијске акције “Бљесак”, без обзира на то да ли је на власти у Хрватској био ХДЗ или СДП, ниједном нису споменуте српске жртве, показало је истраживање сабрано у студији “Деценија сећања” на којој су радили истраживачи из пет држава бивше Југославије.

Истраживачку студију је представила на округлом столу у Српској кући у Пакрацу независни истраживач и бивши директор Иницијативе младих за људска права Бранка Виерда.

Округли сто је одржан јуче након одавања почасти поводом 30. годишњице страдања цивилних жртава у војно-полицијској акцији “Бљесак”, а представљена су истраживања службених и алтернативних обележавања ове операције у последњих 10 година, наведени су примери сарадње и меморијалних иницијатива са освртом на будући однос према прошлости, као и кривична дела почињена за време операције “Бљесак”.

Истраживачка студија је израђена с циљем добијања увида у политике сећања. Из сваке државе анализирани су говори високих званичника о пет догађаја током 10 година.

Бранка Виерда је истакла да су се у Хрватској бавили убиством породице Зец у Загребу, падом и окупацијом Вуковара и војним операцијама “Медачки џеп”, “Бљесак” и “Олуја”.

Када је у питању операција “Бљесак”, у проучаваном периоду између 2012. и 2022. високи званичници “ни у једној прилици нису ни једном речју споменули страдања цивила припадника српског народа”, рекла је Виерда.

“Истраживање је показало да се политичари не реферирају на ратне злочине против цивила, чак ни када су у питању нарочито тешки злочини као што су они против жена и деце. Та се операција у водећим медијима представља, слично као и друге, искључиво из перспективе ослобађања окупираног територија и у контексту почетка мира на тим подручјима, те као увод у операцију ‘Олуја’. Што се тиче политичке номенклатуре, кроз тих 10 година она се махом смењивала између ХДЗ-а и СДП-а, али се приступи историјским догађајима ове две странке практички не разликују”, навела је она.

Веселинка Кастратовић истраживач и активиста осјечког удружења Центар за мир, ненасиље и људска права и Документа – центар за суочавање с прошлошћу,испричала је своје искуство рада у осјечком Центру за мир, када је 23. маја 1995. дошла у Пакрац и тамо редовито одлазила месецима. Рекла је како су врло брзо по доласку активисти сазнали да су на том подручју почињена казнена дела.

Констатовала је да у приступу политичара тим догађајима отад није било напретка, те да они на обележавањима у правилу спомињу само војнике, а не спомињу ни хрватске цивилне жртве, а камоли српске.

“Ми ни данас немамо јединствени попис цивила убијених на подручју Републике Хрватске, а до података о убијеним и несталим цивилима јако тешко долазимо. Још теже долазимо до података о српским цивилима јер су места на којима су живели сада празна, па у деловима западне Славоније немате кога о томе ни да питате”, рекла је она.

Процеси суочавања с прошлошћу састоје се од комеморација, сећања, судбина и судских процеса, рекла је Кастратовић, објаснивши да се, када је у питању правосуђе, “стиче утисак да све институције играју на карту протока времена током којег ће поумирати жртве, њихови сродници и сведоци, а архивска грађа бити изгубљена”.

Иначе, данас се навршило 30 година од погрома над 15.000 Срба из Западне Славоније који су протерани у хрватској акцији “Бљесак”.

Убијено је најмање 283 Срба, међу којима 12 деце.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: