Мост преко граница: Руско-српски дијалог о научној и образовној политици

На Високој школи за јавну управу и предузетништво Урaлског федералног универзитета у Екатеринбургу 15. априла 2025. одржан је руско-српски семинар “Научна и образовна политика: трендови и прогнозе”, организован у оквиру рада Центра за руско-српска истраживања, недавно отвореног у овом руском граду. У фокусу разговора била су актуелна питања савремене научне и образовне политике у Србији.

Семинаром је модерирао директор Високе школе за јавну управу и предузетништво Алексеј Кљујев.

 “Обе наше земље су данас на тачки у којој је нагомилано искуство модернизације научне и образовне политике открило системске проблеме и замке. Ово нам омогућава да јасно видимо шта тачно треба преиспитати и побољшати. Посебно је важно да се ови изазови јављају на позадини интеграције наших научних и образовних система у западне моделе. Као научници, не можемо остати по страни: наш задатак је да анализирамо последице оваквих процеса, утичемо на формирање стратегија и прилагођавамо одлуке које се доносе на државном нивоу. Сврха овог семинара је проналажење обострано корисних области сарадње и уверен сам да смо након овог семинара поставити темеље за заједничко проблемско поље које је од интереса за истраживаче из Русије и Србије и отворити нове могућности за заједничке пројекте”, истакао је Алексеј Кљујев.

Професор Факултета политичких наука у Београду и директор Центра за руске студије на истом факултету, Синиша Атлагић изложио је свој рад на тему “Научна политика у Србији: проблеми и перспективе”, у којој је скренуо пажњу учесницима семинара на следећа питања: наука је данас превише фокусирана на мерење индикаторa; стигла је ера квантофреније – некритичког ослањања искључиво на мерење и прикупљање података; српски истраживачи улажу напоре да се интегришу у глобалне научне мреже, али објављивање чланака у страним научним часописима индексираним у WoS и Scopus је тешко, јер националне теме нису од интереса за такве часописе; важно је одржати равнотежу између националних приоритета и међународне сарадње у науци; српска научна политика после 2000. године фаворизује истраживања која доносе профит и за које постоји интересовање у иностранству и која су по мери WoS, а научна истраживања од националног значаја су скрајнута, што су све елементи неоколонијалне научне политике.

Професор Факултета за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду и председник УО Института за политичке студије из Београда Урош Шуваковић наставио је семинар излагањем на тему “Проблеми савремене образовне политике у Србији”, у којој је истакао да је Болоњски процес покренуо деидентификацију образовног система у Србији која се огледа у “европеизацији у садејству са мејнстрим идеологијама које долазе из англосаксонског света, док је Болоњски процес у високом школству, при том прилично деформисан у самом спровођењу довео до девалвације научних звања, али и до општег пада квалитета знања на свим нивоима: од основне школе до факултета”.