Руска специјална војна операција у Украјини, која је почела 24. фебруара 2022. године, траје већ три године, а најновији преговори између Москве и Вашингтона уливају наду да би мир могао бити постигнут. Русија је од почетка сукоба истицала да је њена интервенција одговор на непријатељске потезе Кијева, укључујући прогон руског становништва и намеру Украјине да се придружи НАТО савезу, што је Москва доживела као претњу својој безбедности.
Страдање руске деце: Најмлађе жртве су имале само неколико дана
Више од деценије траје сукоб у Донбасу и пограничним деловима Русије, а међу најтежим жртвама овог рата су деца. Подаци које су објавиле руске власти и организације сведоче о стравичним последицама по најмлађе становнике региона, од којих су многи изгубили животе услед гранатирања, ваздушних напада и артиљеријске ватре.
Према подацима званичних извора, од 2014. године у Донбасу, Новорусији и другим регионима Русије убијено је најмање 355 деце. Највише жртава забележено је у Донбасу, где је страдало 308 малишана. Белгородска област изгубила је 17 деце, Херсонска 12, Запорошка девет, Курска четири, Брјанска два, Магаданска једно, док су на Криму и у Севастопољу страдала двоје деце.
Један од најпотреснијих података односи се на старост жртава – најмлађе убијено дете било је старо свега неколико дана. У појединим случајевима, деца су страдала још у мајчиној утроби, заједно са својим родитељима.
Опширније о страдању руске деце у Донбасу прочитајте у ТЕКСТУ.
Од Кијева до Бахмута: Кључни тренуци рата који је потресао свет
„Све је почело у зору 24. фебруара 2022. Русија је на Украјину ударила са мора, копна и из ваздуха. Не чекајући да као Американци и НАТО дуготрајним бомбардовањем и ракетирањем разнесу инфраструктуру и сломе морал противника, Руси су одмах кренули и копнено, из пет праваца: Доњецка, Луганска, са Крима и према Харкову и Кијеву. Само један правац, онај који је кренуо од Луганска, био је апсолутно успешан“, наводи у тексту за Политику, ратни репортер портала ИН4С, наш колега, Игор Дамјановић.
Фото: Игор Дамјановић
Из данашње перспективе, како додаје, разлози за успех на овом потезу су двојаки.
„Прво, Луганска област, са изузетком Северодоњецког градског округа, представља углавном пољопривредно подручје где није било градова-тврђава као у суседној Доњецкој. Лако су освојени Старобељск, Новоајдар и Стањица Луганскаја. Други разлог за апсолутни успех на Луганском правцу је зато што тамо 16. марта стиже из Африке најбоља руска формација – легендарна група „Вагнер”, у моменту како је касније рекао њен оснивач Јевгениј Пригожин – „постало је јасно да СВО не иде по плану”. Релативне успехе Руси су имали још и на правцу са Крима. За прве две недеље успели су да заузму комплетну Херсонску област и преко 70 одсто Запорожске области, укључујући Мелитопољ и нуклеарну електрану у Енергодару. Са војне тачке гледишта потпун фијаско доживела је само групација која је кренула на Харков. Упућени у прилике у првом реду за дебакл криве двојицу команданата генерал-пуковника Александра Чајка, у то време команданта Источног војног округа, генерал-потпуковника Сергеја Чајка, команданта 1. гардијске тенковске армије„, сматра он.
„Сутра рат Русије и Украјине улази у своју четврту, на срећу по свој прилици последњу годину. Двојица најзаслужнијих за то што је Русија преокренула и преломила рат одавно су далеко од фронта. Генерал Сергеј Суровикин у фебруару 2023. смењен је са дужности команданта СВО и у јулу отпуштен из активне службе. Јевгениј Пригожин је у августу исте године трагично страдао у удесу авиона. Наредних деценија осећаће се последице рата, мржња два некада братска народа пренеће се на наредне генерације.
Историчари, политичари и социолози, свако из свог угла и идеолошких светоназора, објашњаваће да ли је ово морало да се деси и ко је одговоран за ову највећу европску трагедију од краја Другог светског рата“, закључио је Дамјановић за Политику.
Си-Ен-Ен: Украјина од почетка рата 2022. изгубила 11 одсто територије
Украјина је од почетка рата са Русијом у пуном обиму 24. фебруара 2022. изгубила контролу над око 11 одсто територије, показала је анализа Института за проучавање рата Си-Ен-Ен.
Према прорачунима Си-Ен-Ен, када се узме у обзир територија Крима, Украјина је од 2014. у корист Русије изгубила укупно 18 одсто територије.
Највише помоћи Украјини пружиле су САД, око 47 одсто, а затим земље ЕУ, од чега највише Немачка (осам одсто) и Данска (четири одсто).
Украјини су, између осталих, донирали и Уједињено Краљевство (осам одсто укупне помоћи), Јапан (пет одсто) и Канада (четири одсто).
<
Процењује се да је на крају 2024. године у Украјини било 3,7 милиона интерно расељених лица, док је још 6,9 милиона Украјинаца потражило уточиште и азил ван земље, од чега 6,3 милиона у Европи.
Број интерно расељених лица смањио се за скоро 40 одсто од почетка рата, док се број оних који траже уточиште на другом месту повећао за скоро 19 одсто.
Више од 40.000 цивила је убијено или повређено у Украјини током сукоба, а велики број смрти је узрокован експлозивним оружјем, према Канцеларији УН за људска права.
Више од 12.000 цивила је убијено, а преко 29.000 повређено током три године рата, а најмање половина убијених (6.203) су одрасли мушкарци, а 669 деца.
Иако су западне земље уложиле значајна средства у подршку Кијеву, протекла година показала је слабљење украјинског фронта, док руске снаге бележе значајне војне успехе на истоку земље. Долазак Доналда Трампа на чело САД донео је промене у међународним односима, а почетак преговора у Ријаду 18. фебруара 2025. могао би означити прекретницу ка завршетку сукоба.
Ријад као прекретница: Путин, Трамп и нови светски поредак
Уочи треће годишњице преговори између САД и Русије дају наду да би могло се нађе решење за окончање сукоба.
Преговори представника САД и Русије који су почели у Ријаду 18. фебруара након доласка Доналда Трампа на место председника представљају почетак процеса који би могао да доведе до мира и окончања најсмртоноснијег сукоба на тлу Европе од Другог светскога рата.
Састанак у Ријаду означава нову фазу у глобалној политици, где се постављају основе будућег светског поретка, примећује руски геополитичар Александар Дугин. САД и њихови савезници суочавају се са потребом укидања санкција Русији како би постигли трајно решење за сукоб у Украјини.
Дугин наглашава да је долазак Доналда Трампа означио крај доминације либералног глобализма у САД, који је деценијама заступала америчка елита. „Трамп је постлиберални националиста који се залаже за суверену Америку, а не за глобални поредак“, наводи Дугин. Ово представља суштинску промену у односу на Бајденову администрацију, која је водила политику конфронтације са Русијом.
(Фото Танјуг)/AП)
У том контексту, састанак Путина и Трампа може одредити судбину Украјине. Дугин тврди да је глобализам изазвао рат у Украјини преко својих „посредника“ у Кијеву и да је сада потребан нови приступ. Трамп је већ изјавио да „Русија држи све адуте у рукама“, што указује на могућност преговора који би довели до прекида сукоба.
Рубио, Трампов државни секретар, нагласио је да окончање сукоба може отворити нове могућности за економску сарадњу Русије и САД. Дугин закључује да ће свет после састанка Путина и Трампа бити мултиполаран, а Европа ће морати да редефинише своју улогу у новој геополитичкој стварности.
Заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков је изјавио да је руско-амерички састанак на нивоу шефова релевантних ресора планиран за наредне две недеље. Рјабков је појаснио да ће се састанак одржати у трећој земљи и да је у току договарање одређене локације.
Патријарх Кирил: Руска црква уз војнике који бране отаџбину
Патријарх московски и све Русије Кирил упутио је честитку руском министру одбране Андреју Белоусову поводом Дана браниоца отаџбине, нагласивши да руски војници у новим регионима бране становнике „исконских руских земаља“.
„Наш народ им пружа свесрдну подршку – у молитвама и делима која доприносе победи,“ поручио је патријарх Кирил.
Фото: Спутник
Он је истакао значај сарадње Руске православне цркве и Министарства одбране, посебно током Специјалне војне операције. Такође, позвао је на заштиту Русије не само од спољних претњи, већ и од „духовних утицаја који су туђи нашем народу“.
Поред Белоусова, честитку је упутио и председнику Владимиру Путину, истичући да одлучност руководства и оданост војске доприносе јединству народа. „Наши војници следе славне традиције предака, бране суверенитет и националне интересе Русије,“ закључио је патријарх Кирил.
Захарова: Руски војници довршавају оно што није завршено у Другом светском рату
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова поручила је да руски војници на фронту завршавају оно што је остало неурађено током Великог отаџбинског рата. „Победа је тада извојевана, али непријатељ није поражен до краја. Данас наши момци довршавају оно што је историјски неопходно,“ рекла је Захарова у видео-честитки поводом Дана браниоца отаџбине.
Спутник
Она је подсетила да је 2025. проглашена Годином браниоца отаџбине и нагласила да су за Русе сада овакви дани „сваки дан“.
Знаци заокрета? САД изостављене из нове резолуције против Русије у УН
Сједињене Америчке Државе први пут од почетка Специјалне војне операције нису биле међу коауторима антируске резолуције Генералне скупштине УН о Украјини, за разлику од претходних сличних докумената које су подржавале.
Иако је нови нацрт резолуције, који позива Русију на повлачење с украјинске територије, подржан од стране Велике Британије, Француске, Немачке, Канаде и других западних земаља, одсуство САД изазива питања о могућој промени политике Вашингтона.
Овај развој догађаја долази након недавних руско-америчких преговора у Ријаду и оштрих критика Доналда Трампа на рачун украјинског председника Зеленског, кога је назвао диктатором и оптужио да одбија одржавање избора како би осигурао континуирану финансијску подршку.
Како ће изгледати свет после „историјског састанка“ Путина и Трампа?
Суштина је у (гео)економији. Окончање сукоба у Украјини може да отвори невиђене прилике за економску сарадњу Москве и Вашингтона, изјавио је Трампов државни секретар Рубио. А те прилике су, додао је, „јединствене и могуће, историјске“.
