Огњеслав Костовић Степановић (1851–1916) био је српски инжењер, проналазач и пионир ваздухопловства, чији су радови у области композитних материјала и конструкција летјелица били далеко испред свог времена.
Живот и образовање
Рођен је 1851. године у Аустријском царству, али се недовољно зна о његовом раном животу. Био је изузетно талентован за технику и научне дисциплине, због чега се рано заинтересовао за конструкцију нових материјала и инжењерске иновације.
Проналасци и иновације
Костовић је познат по својим истраживањима у области композитних материјала, који су били претеча модерних пластичних и карбонских влакана. У вријеме када су се дрво и метал најчешће користили у конструкцији летјелица и бродова, он је развио материјал сличан савременим полимерима, који је био лаган и издржљив.
Најзначајнији допринос ваздухопловству дао је крајем 19. вијека, када је радио на пројекту дирижабла са крутом конструкцијом. Овај пројекат био је један од првих покушаја у свијету да се направи дирижабл сличан онима који ће касније бити развијени у Њемачкој.
Поред тога, Костовић је конструисао подморнице и моторе на алкохол у вријеме када су ове технологије биле у најранијим фазама развоја.
Мотор испред свог времена
Како би боље разумио принципе ваздухопловства, Огњеслав Костовић је научио да управља балоном. Брзо је схватио његове ограничене могућности – зависност од вјетра и недостатак контроле над правцем кретања. Ово га је подстакло да разматра развој нове врсте летјелице – стабилније и управљивије.
Док је разрађивао концепт дирижабла, Костовић је паралелно радио на пројекту летјелице на води, која би се могла сматрати претечом модерних хидроавиона. Међутим, да би оваква возила уопште била могућа, било је неопходно развити поуздан мотор. Управо из ове потребе настао је бензински мотор са воденим хлађењем и електричним пуњењем – иновација која је могла да покреће и ваздушна и водена пловила.
Истовремено, у Њемачкој је Николаус Ото радио на свом мотору, који је касније усавршио Готлиб Дајмлер. Док је Дајмлеров мотор био једноцилиндрични, Костовић је осмислио мотор са осам цилиндара у боксер распореду, што је значајно допринијело бољем балансу и ефикасности. Упркос овим техничким предностима, Дајмлер је успио да свој мотор комерцијализује кроз развој аутомобила, што је довело до стварања чувеног „мерцедеса“.
Са друге стране, Костовић је свој мотор усмјерио ка бродоградњи и ваздухопловству, али, за разлику од њемачких индустријалаца, није имао подршку за масовну производњу. Ниједна његова фотографија поред мотора није сачувана, што додатно доприноси мистерији око његовог рада.
Претеча пластике – арбонит
Још један пионирски изум који је
потекао из Костовићевих експеримената био је арбонит – материјал који се може сматрати претечом модерне пластике. Развијен за потребе изградње подморнице и дирижабла, арбонит је био састављен од слојева танког фурнира повезаних специјалним љепком, што га је чинило лакшим и издржљивијим од традиционалних материјала.
Овај материјал није остао само у оквирима његових експеримената – користио га је за производњу кофера, буради, чамаца, па чак и понтонских мостова. Један од његових значајнијих производа био је и универзални војнички сандук, који је касније усвојила руска војска.
Иако је од руске државе за овај изум добио само симболично признање у виду дијамантског прстена, овај материјал је наставио да се развија под другим именима. У Енглеској је постао познат као plywood, а касније је поставио темеље модерне пластике.
Иако су његови проналасци били револуционарни, Костовић није добио заслужено признање. Разлог за то био је недостатак финансијске подршке, као и историјске околности које су спријечиле реализацију многих његових идеја.
Преминуо је 1916. године, остављајући за собом бројне нерегистроване патенте и неостварене пројекте.
Иако је у сјенци познатијих изумитеља као што су Никола Тесла и Михајло Пупин, Огњеслав Костовић Степановић био је визионар чији су радови утицали на каснији развој ваздухопловства и композитних материјала. Његова идеја о крутим дирижаблима појавила се прије него што су Фердинанд фон Цепелин и други развили своје верзије, што га чини једним од пионира у овој области.
Данас, његов рад заслужује више пажње, јер су многе његове идеје биле испред свог времена и представљају важан дио српске и свјетске научне баштине.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
