Песник који није умео да умре
1 min read
„Никог немој да питаш шта значи нека изложба. Изложба није оно што ти је показано. Ти се показујеш њој. Дужност је изложбе да те види. Стани пред дело и захтевај да ти објасни шта ти значиш“, писао је један од највећих српских песника. Следеће године навршиће се 30 година од смрти Мирослава Антића који је написао „Ако ти јаве: умро сам – не веруј, то не умем.“
За Мирослава Антића је Драшко Ређеп написао да је био песник, боем, уметник речи, усмењак, певач, сликар, драматичар, сценариста, велики спавач, капетан брода, путник, пустолов, љубавник завичаја, астроном, али и астролог, паор, дечак, Банаћанин, филмаџија, бостанџија, градитељ, џудиста, мајстор свакојаких вештина, репортер, и то онај који нас буди обично петком, заљубљеник возова, нарочито експресних, који иду на север, маг…
У Зрењанину је недавно отворена јединствена, досад невиђена изложба посвећена стваралаштву Мирослава – Мике Антића. Мика је често боравио у Зрењанину, али никада у њему није излагао за живота и ово је сад први пут да Зрењанинци имају прилику да виде изложбу разноврсних радова чувеног српског песника.
Изложба под називом „Да ли сам свуда где су ми трагови?“ отворена је у Салону Народног музеја у Зрењанину који није могао одједном да прими све заинтересоване Зрењанинце. Изложба је настала као резултат сарадње зрењанинског Музеја и породице Мирослава Антића, синова Вука и Југа и супруге Љиље Антић. На изложби, први пут су обухваћени сви аспекти Антићевог рада – као новинара, уредника новинских листова, песника, сликара, режисера и сценаристе, што ову изложбу чини јединственом.
Уметничка заоставштина Мирослава Антића распоређена је у три сегмента – књижевност и новинарство, ликовно и филмско стваралаштво. Изложени су његови рукописи, публикације и ретка издања Антићевог књижевног стваралаштва, документи и фотографија. Посебно је истакнут оригинални рукопис збирке песама „Плави чуперак“, будући да се ове године обележава 50 година од првог издања ове збирке стихова за децу.
У салону зрењанинског Народног музеја изложени су и Антићеви цртежи, монотипије и иклус радова у комбинованој техници које је стварао пред сам крај живота, између осталог, и циклус „Сунцокрети“. Трећи сегмент изложбе обухвата Антићево ангажовање на филму, где се истакао као сценариста и режисер. Публика по први пут има јединствену прилику да завири у књигу режије филма „Доручак са ђаволом“, за чији сценарио је Мика добио Златну арену у Пули 1971. године.
