Скок у бесмртност
Једног истог оваквог септембра прије 49 година, из малог села подно Копаоника, у Крушевац је допутовала једна дјевојка.
Пред њом је била посљедња школска година, пуна ђачких догодовштина и великих планова. Обична шетња пред одлазак у школу окренула је ствари у другом смјеру.
На улици ју је пресрео младић и замолио је за помоћ. Тражио је да с њим оде до стана његове дјевојке и замоли да изађе јер су њени родитељи строги. Пристала је. На 11. спрату солитера врата је отворио непознат младић.
Неколико тренутака касније, нашла се закључана у соби. Пет зликоваца пријетило јој је силовањем и убјеђивало ју да се сама преда. Низале су се пријетње и застрашивање. Зликовци су се смјењивали, улазећи у собу један по један са истим циљем и истим пријетњама. Сваки улазак у собу бивао је све страшнији и грубљи. Снаге за борбу било је све мање. Излаз – само један. На 11. спрату је, на висини вишој од 14 метара. Скочити или… Нема или. Доље је чека смрт. Оно што је чека иза врата горе је од смрти.
Послије неколико минута, монструми су поново ушли у собу. У празну собу са отвореним прозором.
Једног истог оваквог септембра прије 47 година, једна дјевојка је закорачила у амбис.
У болници се накратко пробудила и рекла доктору:
Mene interesuje dali se otac ili brat te devojke naplatio po starom oko za oko ili su isti ti na slobodi
„…једна дјевојка је између губитка части…“
Морам ово прокоментарисати, јер испада да су особе које су силоване „изгубиле част“. Част су изгубили и губе само силеџије. Никако жртве!
Neka ti je vječna Slava anđele.