• Политика

Стјеповић: Није прљава политика већ људи који се деценијама безуспјешно баве њом

1 min read

10 година ‎ ИН4С

“Човјек треба да тежи властитој срећи, али је још већи задатак да покуша да и заједницу учини срећном. Сврха државе је та срећа њених грађана.” ријечи су чувеног Аристотела – човјека који оваквим схватањем сврхе државе, истакнутим још прије скоро 2400 година, ваљда није имао намјеру да удари на темеље “наше младе демократије”!?, изјавио је Душко Стјеповић, члан Статутарне комисије Демократске Црне Горе.

„Мада, имајући у виду гротескне елементе у обичају поменутих “наших” политичких филозофа да, у недостатку одговора на конкретна питања у вези са тешком социо-економском драмом коју огромна већина грађана преживљава, прогласе за државне непријатеље све оне који се боре да држава и појединци који је воде заиста имају сврху да грађане учине срећнима, не бих био изненађен да и Аристотела уврсте у ту групу“, каже Стјеповић.

Он додаје да су можда и сами себе убиједили да умрли које уписују у бирачки списак заиста излазе на гласање, па и њега упишу и припреме му клопку у виду неколико познатих питања: “Што тебе интересује колика је стопа запослености, има ли партијског запошљавања, колики је степен владавине права и поштовања људских права, него да ми видимо – јеси ли за бјелаше или зеленаше, четнике или партизане, за НАТО или против њега? Којом верзијом грчког алфабета записујеш те твоје мудре мисли – са 24 или 26 слова? И како је уопште смјело да ти падне на памет да теоретишеш о политици у њеном чистом облику?”

Стјповић се пита даа ли се садржај појма политике коју воде „изабрани представници грађана“ уопште поклапа са садржајем појма политике коју је поменути грчки филозоф дефинисао као науку о животу? „До када мисле грађани да допуштају вријеђање интелигенције и достојанства које им приреде „наши“ политичари, нарочито из владајућих партија, сваки пут кад из лично својих, мањих или већих, интереса (неријетко достојних сваког презира) злоупотријебе своје позиције, па то представе као вођење државне политике?“

„Никада нисам прихватао схватање, иако га разумијем због претходног, како је политика „прљава ствар“. Не. „Прљави“ су људи којима је повјерено да се баве том ствари, а то чиме се они баве скоро да и није политика, већ извртање руглу свега што представља ова племенита наука, чији основни циљ би требало да буде општи интерес“, истиче члан Статутарне комисије Демократа.

„Човјек је и политичко биће, рече толико пута помињани филозоф, па је, по мом схватању, неприродно да се неко не укључи у креирање сопственог живота и бољег живота своје заједнице. И заиста, нека се ово схвати као политички маркетинг – прикључење Демократама већ сада сматрам за једну од својих најбољих одлука. Нарочито ми је пуно срце кад видим да се младост, треба ли рећи – коначно, дигла на ноге, потпомогнута неукаљаним искуством. Међутим, утолико ми је непријатније кад видим да су ту младост „на нож“ дочекали неки, са којима би, ваљда, требало заједно да градимо боље сјутра за грађане. Да, мислим на неке из те опозиције, који нам сваког дана својим перфидним нападима желе „добродошлицу“ за улазак у политику. Ови атаци, лишени истине и чињеница, врве од дисквалификација на рачун наше младости и тобожњег неискуства“, додаје у саопштењу Стјеповић.

Истиче да му није несхватљива њихова потреба да умјесто на власт, нишанске справе окрену ка најмлађој партији, али са јавне сцене сачмом пуцати по  Декларацији о стављању вета на подјеле и називати се прогресивном снагом, снагом за промјене у друштву или како већ, до ироније је контрадикторно.

„И опет, као по обичају, они који се хвале својим уласком у политику још у студентским данима, при чему гордо истичу да им тај почетак служи на част, једину ману нам налазе у нашој младости“.

Стјеповић каже да млади људи морају схватити да највише и најбоље сами себи могу помоћи уколико не прихвате да се без подигнутог гласа помире са ситуацијом у којој их они које су бирали да им отворе радна мјеста и омогуће запослење у струци, шаљу да, након година студирања и сваког другог улагања у  своје знање и изградњу своје личности, беру воће. „Ако, пак, одбију да судјелују у тако нечему под очигледно преварним условима, управо ти који су их довели до таквог безнадежног положаја, монструозном замјеном теза, називају их нерадницима, док су ти „одрти радници“, за себе и своју нову касту, чији чланови често немају ни завршену средњу школу, приграбили све друштвено богатство и поставили себе, чланове својих породица и ближње пријатеље на најплаћенија радна мјеста.“

„Оно што ме радује јесте лако провјерљива чињеница да све већи број људи постаје свјестан кривице власти за њихов, чини се, безизлазан социо-економски положај, а нарочито сам поносан што се велика већина њих који схватају да они који су их тамо гурнули немају ни жељу, ни мотив, ни способност да их извуку одатле, на дневној бази, у великом броју, одлучује да приђе људима који то могу и којима вјерују.  На крају, коме мило, коме криво – побједе, а не подјеле!“, закључује Стјеповић у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: