ИН4С

ИН4С портал

Светогрђе: Како је срушен Његошев завјет (ВИДЕО)

1 min read

kapelab Krasnov

Капела на Ловћену – од рушења до предлога за њено враћање на врх опjеване планине. Да ли ће се црква владике, послије више од четири деценије, поново наћи на истом мјесту, питање је која је и даље актуелно.

Обнова Његошеве задужбине представља једно од судбинских питања ослобођења Црне Горе тоталитарног наслеђа и истинског повратка праву и правди. Ако је није могуће подићи на истом мјесту, онда то ваља учинити у близини Маузолеја, као сведока једног времена.

Иницијатива Митрополије црногорско-приморске јесте да се обнови капела каква је била прије рушења.

Капела је последњи пут срушена у лето 1972. године декретом тадашње црногорске власти како би уступила место фараонском маузолеју који је урадио Иван Мештровић.

njegos

Петар Други Петровић саградио је 1846. године цркву на Ловћену посветивши је свом такође славном стрицу Петру Првом, потоњем Светом Петру Цетињском. Пет година касније владика и пјесник тестаментом је оставио аманет да у тој цркви буде сахрањен, остављајући проклетство ако му жеља не буде испуњена.

Услијед невремена, тог октобра 1851, када је заувијек склопио очи највећи пјесник словенскога југа није сахрањен на Језерском врху – жеља му је испуњена четири године касније.

Гдје су стали Аустроугари наставили Црногорци

Услиједио је Први свјетски рат и августа 1916. године Његошеви посмртни остаци су кришом пренијети у Цетињски манастир. Артиљерија Аустроугарске монархије, која је тукла из Боке, добрим делом је разорила цркву капелу, коју је септембра 1925. обновио тадашњи југословенски краљ, иначе унук Николе Првог Петровића, Александар Карађорђевић.

И Његош је поново нашао гробни мир у изабраној вјечној кући. Капела, која се налазила у грбу Црне Горе, порушена је у лето 1972. када је тадашња власт црногорска, на челу са Вељком Милатовићем, уз подршку ондашњих власти Југославије, одлучила да руши капелу.

Двије године касније, када је отворен маузолеј, против чије изградње су били многобројни југословенски интелектуалци, међу којима и Мирослав Крлежа, Меша Селимовић („не стављајте самар на Ловћен“) и други, Његошеве кости су по шести пут сахрањене, овога пута противно његовој вољи.

Камен са капеле, обиљежен бројевима, које је вријеме углавном избрисало на ветрометини Иванових корита, посложен је на ледину подно Ловћена. Било је речено да ће Његошева завјетна црква бити подигнута од истог материјала „негдје друго“, помињала су се баш и Иванова корита. Но, то се није догодило.

И та гомила се смањила, тесани камен је сигурно запао за око градитељима који и не знају о чему се ради. Такав однос према Његошу се не може ни разумјети ни оправдати.

Одлуку да на Ловћену капела уступи мјесто маузолеју донијела је Влада НР Црне Горе још 1952. године. Општина Цетиње, пак, децембра 1968. године доноси одлуку о преузимању обавезе Владе из 1952, а пошто је већ „виђено“ рушење цркве Митрополија црногорско-приморска се жали суду. Уставни суд Југославије се, међутим, прогласио ненадлежним, враћајући предмет у Црну Гору. Нађен је „модус“ – црква је проглашена „архитектонским, културно-историјским објектом“ и рушење је могло да почне.

Исо Махмутовић: Нећу да рушим цркву

Припреме за градњу Мештровићевог маузолеја почеле су још 1970. Извођени су припремни радови, али када рушење цркве, око чега је било доста спорења, више није било могуће одлагати, управник градилишта на Ловћену Мирко Живковић окупио је на Ивановим коритима раднике да би им саопштио задатак. Из гомиле је иступио муслиман из Бијелог Поља Исо Махмутовић и казао:

  • Ја нећу да рушим цркву!

Био је то скандал, али одважни Исо се није поколебао. Ни по цијену отказа који је сам дао. Послушало га је још неколико људи његове вјере. Но, убрзо је Раде Радоман, директор цетињске „Градње“, нашао „домаћи кадар“. Камење с капеле, које ће завршити неславно на Ивановим коритима, нумерисано је на лицу мјеста. Да би негде друго стара црква „васкрсла“. Било је то у љето 1972.

lovcen kapela

Мање је познато да су на Ловћен прво „претресене“ Његошеве кости, па се онда приступило рушењу капеле. Учињено је то у „научне сврхе“, Његошеве кости су темељно премјерене.

Комисија коју је формирао Одбор за изградњу маузолеја је, како у својој књизи пише др Божина Ивановић, „10. јула 1974. пренијела и смјестила Његошеве посмртне остатке у крипту новоизграђеног маузолеја“.

А из Цркве је тада речено да су „Црногорци постали богатији за још једно светогрђе“. 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

24 thoughts on “Светогрђе: Како је срушен Његошев завјет (ВИДЕО)

  1. А ево ња овога Тахира такође Исламска декларација Алије Изетбеговића у којој заговара калифат од Марока до Индонезије, претече исламских терориста што данас слично таговарају харајући по Блиском и Средњем Истоку
    https://www.google.fr/search?q=alija+izetbegovic+islamska+deklaracija&ie=utf-8&oe=utf-8&gws_rd=cr&ei=vlhxVb2kOYHhUL3YgcAB

    1. Kakve veze imaju Tahir i Alija sa Lovćenom. Nasilje nad Crnom Gorom ne vidite. No vi inače stalno tuđe bitke bijete, a kad treba da branite svoju Crnu Goru, ka što su vam je đedovi branili onda za sve imate opravdanja. No što reče Rade Tomov: …“ no se bojim od zla domaćega“…

    1. Pa što Orića jadan Velizare, ne optužiste za ratne zločine nad jadnim Srbima? U stvari, sad se sjetih, već ste ga optužili no ga je Sud oslobodio jer nije bilo dokaza da je to što vi kažete uradio a sud ne sudi po nečijim muzičkim željama no samo po dokazima koje vi nemate. Naravno u dokaze se ne ubraja vaše laprdanje i rekla-kazala!

  2. Od kada ste sa Njegoševim slikama u rukama ubijali onu sirotinju po Bosni , Njegoš me ne interesuje! Puna su vam usta Petrovića a državu bi na tačnu poklonili susjedima , zato pst !

  3. Vatikan je poslao svog izaslanika u Crnu Goru sa papinim pismom, u kome je tražio da se sruši kapela, što su crnogorski komunisti odradili. U toku rata je ubijeno 128 sveštenika Srpske Pravoslavne Crkve iz Crne Gore, na čelu sa Mitropolitom Joanikijem Lipovcem.
    Prvo su austrougarski okupatori srušili kapelu i rasuli Njegoševe kosti. Njegošev potomak kralj Aleksandar je samo obnovio kapelu, identično kakva je bila.
    Mauzolej je gradio Ivan Meštrović, čiji je sin bio vođa ustaške emigracije. Mauzoleji se grade tiranima, a ne pravoslavnim vladikama. Mauzolej je kada se gleda iz vazduha u obliku ustaškog slova U.

    1. Njegoševa kapela je bila oštećena. Postoji originalna fotografija. Srušio je Kralj A. i napravio novu ne istu ali veoma sličnu (postoje originalne fotografije) i posvetio je svome sinu (zapisi iz tog vremena takođe postoje). Ali šta znači vama istina kad vam treba opravdanje za nešto što vam ne odgovara. Ukucaj Joanikije Lipovac foto i naći ćeš brojne njegove fotografije sa njemačkim oficirima (vjerovatno ćete i za to naći neko opravdanje u koje ni sami ne vjerujete)

  4. Neće crnogorci okupatorsku Aleksandrovu kapelu za Njegoša , nebi je ni Njegoš da je živ htio za sebe , to zaboravite slobodno !

    1. cujes li ti sam sebe koliko si glupav Brozu?

      Kralj Aleksandar je u krvnom srodstvu sa Njegosem, inace rodjeni unuk Kralja Nikole! to sto je on dosao na prijestol vaskolikog srpstva (umjesto Nikole), ne mijenja tu cinjenicu.

      Ajd sad sa se pozabavimo sa pravim okupatorom, Josip Brozom, koji cak nije ni hrvat/slovencac, a zna se sta je. Tvoj omiljeni Josip Broz, nije srusio Njegosevu crkvu, da bi vratio prvobitnu, vec je srusio Njegosevu kapelu (Crkvu Svetog Petra Cetinjskog, slava mu i milost), i utamnicio vladiku SPC u faraonskoj piramidi. piramida vam nija slucajna, jer je poznato da su komunisti okultisti, i da vjeruju u staru vavlionsku satansku sektu.

      1. nadam se da nemaš više od 12 godina jer onda ima vremena da pročitaš nešto. U suprotnom si ….. jer kao neko ko je Ćetković morao bi znati razliku između Sv. Petra Cetinjskog i Petra II Petrovića. Vjerovatno svrbi kokarda pa Broza u sve miješaš. Preci su ti ginuli za Crnu Goru, a ti je nudiš drugoj državi.

      2. O Ćele legendo , što to zboriš oba ti oka , dakle uletiš đedu sa vojskom u državu , ugasiš istu , uzmeš mu crkvu , popališ i pobiješ narod i to je bratski , e bravo ti ga Ćele legendo , baš divna bajkica .

        A za vrijeme Tita nije bilo džihadista ISIL-a , niti vas ćetnika , sve vas je Tile u mišju rupu saćero , a mi neopterećeni normalno živjeli , i ti si Ćele tada bio crnogorac i ponosan na svoje pretke , dok ti Amfilohije i Matija ne rekoše drugče pa se prešalta , bači knjižicu KPJ i uze šubaru !

        E vidiš ja nijesam bio član KPJ , a šubara mi se gadi, dakle nijesam se obrto kako vjetar puše , isti sam ka’ prije 30 godina , a ti ode u „satansku sektu“ .

  5. Како да се ne огласим кад је ријеч о ловћенском олтару на који принијех многе године живота свога. Пошто немам времена да сада пишем, ево на овим линковима неки моји текстови настали током протеклих деценија. На примјер Adieu à un sanctuaire, Збогом светилишту у Монду од 6 децембра 1972
    http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/sanctuaire.html
    Или касније
    http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/becsestidizlocina.html
    http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/sumraklovcena.html
    http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/rodjenjenjegosa.html

    А има и видео са промоције моје књиге Борба за Ловћен Његошев јесени у Подгорици 2002
    https://www.youtube.com/watch?v=2c4a1sTI7PU
    https://www.youtube.com/watch?v=vgcrjgtgZIY

    Ускоро ће ми изаћи и књига на француском Combat pour un sanctuaire, Борба за светилиште, борба која је била попримила, као што и прличи Његошу, свјетске размјере у вријеме удара од стране комунистичке власти на један од највиших храмова Српства и свијета, Његошев храм на Ловћену.

  6. E boga mi ako Iso nije htio da ruši crkve, Sekula je u Bosni porušio više stotina džamija pa se još hvali da je to borba protiv zla! A zlo je on sam!

    1. СЕКУРЕТА

      Уништавање имовине СПЦ током ратова у бившој Југославији

      Током ратова на простору бивше СФРЈ 1991-1995 на простору Хрватске и Босне и Херцеговине, тешко је страдала имовина Српске православне цркве. Укупна је порушено 212, а оштећено 367 цркава и манастира. Од остале црквене имовине порушено је 111 парохиских домова и осталих црквених здања а оштећено је 107. Епархије на овим територијама су биле поприште жестоких борби тако да је црквена имовина и тада доживела велика страдања. Након Другог светског рата СПЦ је преуредила распоред и број епархија тако да је нпр. Бихаћко-петровачка епархија успоставена од делова Далматинске и Бањалучке епархије 1990. године.
      Стање по епархијама:
      Бањалучка епархија[1]
      Порушене 2 цркве
      Оштећене 3 цркве
      Порушена 2 парохијска дома
      У Другом светском рату (1941–1945) на територији Бањалучке епархије (данашња Бањалучка и део Бихаћко-петровачке епархије) порушене су 64 цркве и један манастир, а 21 црква и 3 манастира су оштећена. Укупно је срушено 38 парохијских домова, а 12 је оштећено. Маја 1941. године убијен је епископ бањалучки Платон Јовановић.
      Бихаћко-петровачка епархија[2]
      Порушено 26 цркава
      Оштећено 68 цркава
      Порушено 10 парохијских домова и осталих црквених здања
      Оштећено 26 парохијских домова и осталих црквених здања
      Горњокарловачка епархија[3]
      Порушено 11 цркава
      Оштећено 45 цркава
      Порушено 8 парохијских домова и осталих црквенихздања
      Оштећено 14 парохијских домова и осталих црквених здања
      У Другом светском рату убијен је горњокарловачки епископ Сава Трлајић (август 1941. године) и бачен у јаму Јадовно. Уништено је 116 српских цркава, а 39 их је знатно оштећено. Срушене су две капеле и 84 парохијска дома, односно црквена објекта (53 је минирано, а 31 је спаљен). 154 архивске целине су уништене, а 13 је опљачкано. Од 171 црквено-општинске и манастирске библиотеке, 154 је уништено, а 17 опљачкано.
      Дабробосанска митрополија[4]
      Порушене 23 цркве
      Оштећено 13 цркава
      Порушено 11 парохијских домова и осталих црквенихздања
      Оштећена 3 парохијска дома и остала црквена здања
      Далматинска епархија[5]
      Порушено 14 цркава
      Оштећено 45 цркава
      Порушен 1 парохијски дом
      Оштећено 13 парохијскихдомова и осталих црквених здања
      Током Другог светског рата на просторима Далматинске епархије уништено је 17 цркава, а оштећене су 23. Страдала су и 2 манастира и 18 парохијских домова, а 12 црквених објеката је тешко оштећено. Уништено је 49 архива и 30 црквених библиотека.
      Загребачко-љубљанска митрополија[6]
      Порушено 9 цркава
      Оштећено 29 цркава
      Порушено 5 парохијских домова и осталих црквенихздања
      Оштећено 7 парохијских домова и осталих црквених здања
      Захумско-херцеговачка и приморска епархија[7]
      Порушено 36 цркава
      Оштећено 28 цркава
      Порушено 12 парохијских домова и осталих црквенихздања
      Оштећена 2 парохијска дома и остала црквена здања
      Током Другог светског рата 1941–1945, на подручју Захумско-хецеговачке епархије једна црква је срушена до темеља, а 18 их је оштећено. Пет парохијских домова је срушено, а четири су оштећена. Уништено је 12 библиотека и 21 црквена архива.
      Зворничко-тузланска епархија[8]
      Порушено 38 цркава
      Оштећено 60 цркава
      Порушен 31 парохијски дом и остала црквена здања
      Оштећено 19 парохијских домова и осталих црквених здања
      Епархија осјечкопољска и барањска[9]
      Порушено 14 цркава
      Оштећено 35 цркава
      Порушено 6 парохијских домова и осталих црквенихздања
      Оштећено 8 парохијских домова и осталих црквених здања
      У Другом светском рату у овој Епархији уништени су бројни српски храмови (Вучевци, Ердут, Осијек, Тења, Чепин, Чепински Мартинци, и још неки), а један број цркава преуређен је у римокатоличке богомоље (Бијело Брдо, Копривна, Маркушица, Погановци, Будимци).
      Славонска епархија[10]
      Порушено 39 цркава
      Оштећена 41 црква
      Порушено 25 парохијских домова и осталих црквених здања
      Оштећено 15 парохијских домова и осталих црквених здања
      У Другом светском рату, на подручју Пакрачке епархије уништене су 54 цркве, а 21 је оштећена. Манастири Ораховица и Пакра су опљачкани, а потом спаљени. На подручју ове епархије страдале су 73 архиве и 66 црквено-општинских и манастирских библиотека.

      1. Prijatelju, da bih te prihvatio kao dobronamjernog borca protiv svake nepravde, kad si se već prihvatio posla da nam kažeš šta su sve nacionalisti u ovim ratovima porušili jedni drugima, onda budi potpun pa nemoj govorit samo o porušenim pravoslavnim crkvam već o svim vjerskim objektima, katoličkim crkvama i džamijama npr i , po mogućnosti, ko je to uradio. A zašto je uradio ne moraš jer zna se, zbog mržnje prema onima čije je to. E tek onda ću potpuno razumjet ovo što si htio da kažeš i dobro je što imaš dosta široko znanje o tome! A narod je već poodavno uočio jednu zakonitost početka svih ratnih sukoba kod nas pa se kaže: Prvo krenu popovi pa topovi! Slažeš li se sa tim?

  7. Ima li još neko u Crnoj Gori da ne zna da su srpske vlasti srušile Njegoševu kapelu (koja je bila oštaćena u I-om sv. ratu), a ovu sa fotografije je podigao Kralj Aleksandar i posvetio je svom sinu. Za sve postoje fotografije i zapisi iz tog vremena, ali vama istina ne odgovara.

    1. Управо сте ви брозогорци поступили по жељи почившег Краља Александра који је послије рата ангажовао усташу Мештровића да подигне маузолеј на врху Ловћена али је одустао од те идеје због противљења црквених великодостојника. Иначе усташа Мештровић је већ био направио скице и макету тог маузолеја који се не разликује много од изгледа садашњег.
      Паметноме доста. Уздрављу.

    2. Кад су је срушиле српске власти, ког дана и које године? Ђе пише да је посветио своме сину?То је обновио краљ Александар и за то унајмијо једног најбољих руских архитекти тог времена. Морачанину да је њима било до цркве они би све те ситне мане које им наводно сметаше,икону Св. Ђорђа која је стајала на улазу као и натпис, могли лијепо уклонити без да руше цркву. Али безбожницима смета црква као црква, па им је потребан и најмањи изговор не би ли је срушили.

    3. donja tuzla, logika ti je prava dukljasnka/udbaska. tu si placen da lazes za pare. no, ajd a pokazemo koliko ste vi udbasi glupi u „logici“ koju promovisete.

      tvrdite da je Kralj Aleksandar (Njegosev srodnik), srusio Njegosevu crkvu, iz mrznje prema Njegosu i Crnoj Gori, time sto je napravio prosirenu crkvu, istog stila.

      Istovremeno, nikad niko od vas udbasa se nije usudio da pomene cinjenicu da Titova piramida na Lovcenu nema nikakvih dodorinih tacaka sa Njegosevom zavjetnom kapelom, i ona je u svakom smislu okupatorska, ponajvise sto je protiv volje samog vladike. Bez obzira sta ja zelio, sta ti zelio, ili bilo ko drugi, ta Titova Piramida je najmrznija Vladiki, sto je i najveca tragedija.

      Jednu crkvu je obnovio unuk Kralja Nikole, a drugu copavi patuljak JOSIP BROZ, okultista i pravi okupator Crne Gore, sve sto se danas desava je posljedica Brozove okupacije. A to je, utiranje slododarske Njegosevske, cisto srpske, Crne Gore.
      Zadnji knock-out za vas seratore, u nezavisnoj Kraljevini Crne Gore, po popisu, skoro 100% stanonistva je bila srpske narodnosti.

      1. E moj cetkovicu. Neko je rekao: „ako mio činjenice ne odgovaraju, tim gore po činjenice“. Aleksandar je i unuk Kralja Nikole pa mu je zabranio povratak u Crnu Goru i njegovu državu pripojio Srbiji.Ima li što smješnije( da ne kažem gluplje) nego kad uz nezavisnu državu staviš prisvojni pridjev. Pa i kad su bile okupirane nije se moglo reći njemakka Poljska ili turska Srbija. A ljudi koji nude svoju državu drugoj imaju svoje ime.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *