Министар финансија Синиша Мали изјавио је да предсједник Странке слободе и правде Драган Ђилас не може да се помири са чињеницом да се Србија промијенила.
Мали наводи да је Србија данас економски јача и више не личи на ону земљу у којој је Ђилас доносио одлуке.
“Тешко је за Драгана Ђиласа прихватљива чињеница да се Србија промијенила. То, срећом, није више иста земља у односу на период када је он у њој доносио одлуке.
Па и оне о задуживању када се, док је тада држава узимала кредите и задуживала се, на рачуне његових фирми слило 619 милиона евра. Вријеме док сте управљали Београдом са позиције градоначелника је било најпросперитетније вријеме, али само за Ваше фирме. Ви и Ваши пајтоси за Београд и Србију нисте урадили ни километар ауто-пута, пруга, ниједну болницу, само једно велико ништа. Сва државна задуживања била су трасирана ка Вашим и џеповима Ваших сарадника, укључујући и Душана Никезића.
А слика Србије данас је слика земље која се развила – само од 2012. године изграђено је 415 километара ауто-пута, у овом тренутку се ради још 466,3 километра, грађани на релацији Београд – Нови Сад путују возом који иде брзином од 200 километара на сат, изграђен је Београд на води, завршен ауто-пут Милош Велики, отворене су бројне фабрике…
То је списак који Вас фрустрира и којим је паметније да се бавите. Јер, на списку из „Вашег времена” имамо листу од 450.000 људи који су остали без посла, а они који су га сачували су просјечно зарађивали 331 евро. У мају ове године просјечна плата у Србији износи 735 евра, у децембру ове године ће достићи 840 евра. Раст плата свих ових година је пратио и раст запослености па је тако, у односу на 2012. годину, данас запослено 500.000 људи више.
Да Вас још мало подучим економским вјештинама. Када се држава задужује, то јесте и за инфраструктуру и за враћање старих, Ваших дугова, а када је ријеч о потрошњи, у њу је новац одлазио за вријеме пандемије коронавируса, када је била потребна помоћ српској привреди и грађанима. Бојим се помисли да се корона десила за вријеме људи као што сте Ви. Одговорни људи су терет кризе пребацили на државу, нису оставили своје грађане на цједилу.
О разложности Вашег управљања економијом и финансијама сасвим довољно сам за себе говори податак да сте 2012. Србију оставили са осам милијарди динара на рачуну, што није било довољно ни за исплату пензија, а да сада имамо више од 500 милијарди динара на том истом рачуну. Наш јавни дуг данас је 50,5%, дакле, нисмо прешли црвену линију задужености од 60 одсто, али зато ћу Вас подсјетити да је дуг еврозоне, према најновијем извјештају Евростата, 91,2 одсто БДП-а.
Даље, рећи ћу вам и да јавни дуг Њемачке износи 2,5 хиљада милијарди евра, Француске три хиљаде милијарди евра, Италије 2,8 хиљада милијарди евра, Шпаније 1,5 хиљада милијарди евра….
Огромне цифре, зар не? Зато, поновићу вам – јавни дуг се никад не изражава у апсолутним износима, већ у односу на БДП.
Јачина наше економије се огледа у стабилном девизном курсу, уз раст девизних резерви, које су данас на историјском максимуму. Наиме, Србија у девизним резервама има 22,6 милијарди евра, чак 7,8 милијарди евра више него прошле године, а имамо и рекордне резерве злата. Ви, са друге стране, не знате шта је стабилан девизни курс, нисте добацили дотле јер сте се борили са двоцифреном инфлацијом, иако кризе нигде није било.
Рећи ћу Вам и да помоћ грађанима и привреди за вријеме пандемије коронавируса није испарила, као што ви кажете, него спасава нашу привреду, помоћ мајкама од 10.000 динара не испарава, такође, нити се прелива на Ваше рачуне што сте навикли.
Рећи ћу вам и да се пуким набрајањем кредита не објашњава фискална позиција земље. Финансирање свих функција државе, како током здравствене кризе, тако и током енергетске кризе, обезбиједило је стабилно функционисање привредног система, очување радних мјеста, значајан прилив инвестиција у реални сектор, а прије свега повећало повјерење грађана и привредника у привредни амбијент и државу.
Математику је можда једноставније разумјети, ако Вам економија задаје тешкоће. Србија данас биљежи висок раст инвестиција, више од 4,4 милијарде евра прошле године, а током ове године биљежи се раст од око 60 одсто. Математика каже да је и БДП више него дуплиран у односу на 2012 – са 33,7 милијарди евра у 2012. на 69 милијарди евра у 2023.
Можда најбољи показатељ улагања државе јесу капитални расходи, који су 2012. године износили само 126,3 милијарде динара или 3,3 одсто БДП–а, а 2022. године износ капиталних расхода је вишеструко повећан на 526 милијарди динара, односно на 7,4 одсто БДП-а.
Претешка су то подсјећања за људе који су као Ви преживјели политичке бродоломе”, поручио је Мали.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
