Џихад и „велика Албанија“ иза Куманова

Ситуација у Македонији је веома озбиљна и, након оружаних сукоба у Куманову, европске институције су то схватиле, рекао је изасланик ЕП Иво Вајгл.

Он није искључио могућност да је то био обрачун радикалних исламиста, али и бораца за „велику Албанију„.

Вајгл, који је један од тројице посредника у преговорима са македонским лидерима ВМРО-ДПМНЕ Николом Груевским и опозиционог СДСМ-а Зораном Заевим о превазилажењу вишемјесечне политичке кризе, каже да су проблеми у Македонији вишеслојни.

„Имамо посттранзицијску ситуацију у којој је главно како зграбити што већи дио државне имовине из бивше Југославије, а степен корумпираности је висок. Унутар етничких група постоје интереси на које се великим дијелом утиче споља„, рекао је Вајгл у интервјуу загребачком „Вечерњем листу“.

Упитан да ли говори о Албанији, Вајгл је рекао: „Мислим на Албанце код којих је тешко одредити ко представља аутентичну албанску политичку и друштвену структуру, а кога је могуће усмјеравати у оквиру идеје о којој нико не жели говорити, али она је ту. Идеја ‘велике Албаније‘“.

Он је подсјетио да и албански премијер Еди Рама пријети Македонији ветом за НАТО.

Ситуација је, истиче Вајгл, сложена и зато инцидент у Куманову може објаснити само независна истрага.

Указао је, међутим, да има доста индиција за претпоставку да сукоби у Куманову имају везе са радикалним исламизмом.

„Неки од тих људи који су у Куманову учествовали у – очито – врло професионалној терористичкој акцији, борили су се у Сирији и Ираку. Они знају с којом су идејом дошли у Куманово. А то је џихад и ширење на европско тло радикалног ислама. Допуштам да су ту и други мотиви – велика Албанија или повезаност с домаћом политичком сценом, иако тешко вјерујем у то да је било ко спреман преузети одговорност за смрт осморо полицајаца„, навео је.

Чини се, каже, да су управо због Куманова у европским институцијама схватили да је ситуација изузетно опасна, да се њоме може манипулисати споља и да може прерасти у регионални сукоб.

„Ја то никада нисам искључивао и верујем да је гаранција за стабилност региона само чланство у ЕУ и вероватно у НАТО-у иако имам резерве у вези с НАТО-ом као глобалним полицајцем„, навео је.

На опаску да Македонију не назива бившом југословенском репубилком, Вајгл каже да је то „апсурдна деноминација„.

„По тој бих логици могао рећи да сам из некадашње југословенске републике Словеније или бивше аустроугарске покрајине Крањске. Потпуно је апсурдно и ирационално да Грчка, која тражи од нас разумевање и помоћ, показује тако мало солидарности за суседе и неразумевање за то да се непризнавањем Македоније ствара жариште кризе на њиховим границама„, рекао је Вајгл.

Према његовим ријечима, спор о имену је билатерални спор, исто као што је разграничење Хрватске и Словеније, а које је Словенија искористила за блокаду Хрватске.

„Никад нисам био за то да се државе бивше Југославије међусобно уцјењују. Мој је став био, и као министра спољних послова и предсједника Одбора за спољне послове, да државе спорове ријеше прије уласка у ЕУ, јер та питања неким случајевима постају оружје националиста. Већ на обзору видим следеће спорове: Хрватска и Србија, Хрватска и БиХ, па БиХ и Црне Горе„, рекао је Вајгл.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: