Bokan: Odgovor dobronamernim, a ogorčenim ljudima u Srbiji, na mnoge zloupotrebe u društvu – đavolske i idiotske
Dragoslav Bokan
Živimo u surovim vremenima, u kojima se neprestano razvija mržnja prema svemu što nam smeta, a toga zaista ima u neverovatnim količinama!
Najveći problem je u tome što (od svih kritikovani) političari, kad na izborima postanu državnici – počinju da dugoročno upravljaju našom nacionalnom sudbinom.
Od njih isključivo zavisi hoćemo li ostati na kolenima ili ne, da li ćemo se, kao država, MAKAR MALO (ili nimalo) odupreti potpunom rasrbljavanju i obezboženju – ili nećemo.
I to je moj najveći prioritet.
A ne socijalna pravda, pozitivna selekcija, veća društvena empatija… i sve ono drugo, i te kako važno, ali ipak MANJE VAŽNO od ove nacionalne dimenzije. Posebno u vremenima kada se realni gnev obespravljenih narodnih slojeva vešto zloupotrebljava da bi se srušilo srpstvo i mi, zajedno sa svojom državom, nestali kao istorijski narod.
To su nekada radili srpski anarhisti i zaverenici, pa onda bogomrziteljski skojevci i krvoločni komunisti, a danas – korisni idioti naših najgorih neprijatelja (od Zagreba do Vašingtona).
Aktuelna situacija je, po tom pitanju, među nama Srbima – jeziva!
I teško da ćemo uspeti da izbegnemo još jednu „obojenu revoluciju“ i konačno samouništenje.
Naime, sve što je danas loše, po tom receptu „neophodnih promena“, ostaće isto ili još gore (posle nameravanog rušenja države, ili „režima“, kako je lukavo nazivaju i kleveću predvodnici ovakvog rušenja), a ono što je ipak bilo dobro ili „ne tako loše“ – preti da nestane zauvek (zajedno sa svim našim jadikovkama i pravdoljubivim gnevom).
I to može lako da bude konačni kraj Srbije. Kraj u kome svi mi, na razne načine, učestvujemo (neki svojim činjenjem, a neki nečinjenjem).
Kao i Petog oktobra pre 23 godine, ali sa još mnogo, mnogo gorim posledicama.
Živi bili, pa videli.
Može nam se desiti „konačna tragedija“, kao u Crnoj Gori posle njenog samoubilačkog ulaska u NATO, kobnog uvođenja sankcija Rusiji, donošenja sramne Rezolucije o navodnom „genocidu“ u Srebrenici i izdajničkog prihvatanja nekakvog šiptarskog nazovi „ambasadora“ u Podgorici.
Sad mogu da se kaju do mile volje, da se hrabro bore sa mafijom i korupcijom, ali sve im je to uzalud, kad su (za mnoge nevidljivo) pristali da budu robovi.
Ne samo sluge zapadnog zla, već baš njegovo okovano roblje!
Moramo da razmišljamo u kontekstu smrtonosnih, a mnogima i dalje nevidljivih opasnosti koje nas okružuju i dave.
A sve to navodno „u ime borbe protiv nasilja & protiv partitokratije & protiv zloupotreba u društvu“. I još hrpe „velikih reči“ iz tragikomičnog žanra „bla, bla, truć“…
Hodamo po minskom polju, čiji plan nemamo.
Zato pamet u glavu. I sa već proživljenim iskustvom pred očima.
Hajde, Bokane, za početak iseli Tomu Nikolića iz državne rezidencije na Dedinju od 600 kvadrata i zamoli ga da sam poruši vikendicu bespravno sazidanu na Savskom nasipu. Onda predji na ono ruglo koje se ruši već godinama na Pančićevom vrhu. Onda možemo zajedno da uklonimo i one bespravno izgradjene brane na našim potocima i da zapevamo o Bože Pravde – pravde i Srpstva radi! Onda sve ostalo narednih 10 godina. Zna se ko je kriv, a nije taj prokleti kolektivni zapad, ni šiptari, ni ustaše. I naša Riba od glave smrdi i sama je kriva što joj je reka sve plića i toplija.
„Lako će vama biti da stvarate tu vašu novu državu sa omladinom koja je vaspitavana i školovana u Kraljevini.
Voleo bih da doživim da vidim kakvu će državu stvoriti ta vaša komunistička omladina.
General Dragoljub Draža Mihailović
tokom „suđenja“ prilikom komentara tužioca da oni prave bolju i pravedniju državu da je on neprijatelj te države
tada je počela razgradnja kućnog sistema moralnog sistema koji je bio dobar hiljadama godina i koji se do tada samo nadograđivao
a za državni sistem je to malo drugojačije…
Da,lepo i tačno rečeno.Hodamo po minskom polju a i hodaćemo još dugo,samo nam treba više moralo i onda nema velike brige.