ИН4С

ИН4С портал

Шакиб Лашгар и Фејне Гудето победници маратона, Вамбуа и Јебичи победници полумаратона

1 min read

фото: Мондо

Навршавају се 24 године од када је у НАТО бомбардовању на својим радним местима, на дежурству, убијено 16 радника РТС-а. Историчар Милан Гулић каже да је напад на РТС био страшан и постао један од симбола страдања ове земље у бомбардовању 1999. То је битно место у нашој култури сећања и НАТО агресији која је променила смер у којем се земља креће, а оставила је последице које се и данас виде и које су несагледиве, рекао је Гулић.

Прошле ноћи одата је пошта радницима РТС-а убијеним у бомбардовању и упаљене су свеће. Сваке године поставља се питање „Зашто“ крај истоименог споменика.

„‘Зашто’ је једно од питања које лежи у суштини сваке науке, отуда и историјске, али у овом случају рекао бих да је ‘зашто’ једно људско и цивилизацијско питање – како је дошло до тога да телевизија, новинска кућа, цивилни објекат постане ‘легитимни војни циљ'“, рекао је историчар Милан Гулић гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Подсећа да су и у првим данима НАТО агресије медији били мета, тако што су гађани одашиљачи и пријемници на планинама, па су људи остајали без ТВ програма и сигнала.

„Са проширењем листе циљева дошло је до гранатирања објеката који немају никакав значај у вођењу рата, па је тако и РТС постао мета, и то док је у згради било људи, одвијао се програм и страдало је 16 ваших колега“, навео је Гулић.

Ракетирана је и зграда Радио-телевизије Нови Сад, зграда ЦК у којој је било неколико телевизијских и радио станица, подсећа историчар.

Век тоталног рата
Историчар је рекао и да је 20. век био век тоталног рата у којем се циљеви нису бирали, а то се наставило и у 21. веку.

„Гађани су цивилни објекти, болнице, школе, вртићи, верски објекти, убијају рањеници, зарбљеници, жене, деца, старци, нема границе“, наводи Гулић.

Ипак, колико год да смо у веку тоталног рата навикли да се свашта догађа, јер новинари су страдали и у рату на КиМ, у Хрватској, БиХ, удар на РТС био је страшан, указује Гулић и додаје да је то један од најзначајнијих датума у историји телевизије.

„Да неко пише књигу о историји РТС-а, рекли бисмо да је 1958. кренуо програм, навели када је почео са радом Други и Трећи канал, а морали бисмо да поменемо и 1999, када је почињен тај бесомучни напад“, навео је Гулић.

Политику не занима шта ће писати историја
О бомбардовању зграде РТС-а историја пише као једном од примера где је погођен циљ који није имао никакве везе с ратом. Политику, међутим, не занима шта ће писати историчари.

„Политика, јер ово јесте била политика, бесомучно бира циљеве, па се у томе нашао и РТС, када је циљ остварен, политику не занима шта ће писати историчари, то је важно нама за нашу културу сећања“, рекао је Гулић.

Тачно у девет сати испред Цркве Светог Марка стартовао је 36. по реду Београдски маратон. Шакиб Лашгар из Марока победник је маратона у конкуренцији атлетичара, док је у конкуренцији атлетичарки најбоља била Етиопљанка Гамеда Фејне Гудето. Бернард Вамбуа из Кеније победник је полумаратона, кроз циљ је прошао после сат времена, четири минута и пет секунди. У женској конкуренцији прва кроз циљ прошла је Лидија Јебичи, такође из Кеније.

Мароканац Лахгар Чакиб и Етиопљанка Гамеда Фејне Гудето победници 36. Беградског маратона
Чакиб је трку на 42.195 метара, у веома узбудљивој завршници, завршио у времену 2:14:28. Друго место са само седам секунди заостатка освојио је Кенијац Чериот Франсис (2:14:35), а треће његов земљак Лимо Џонсон Кипроп (2:17:13).

Најбољи српски такмичар био је Ђуро Борбељ (2:42:57).

Гудето је трку завршила у времену 2:30:30, што је други најбољи резултат у историји трке. Друго место освојила је Срадана Трофимова из Киргистана (2:32:35), а треће Кенијка Џејн Мора Оњанџи (2:35:58).

У полумаратонској трци победили су Кенијци Бернард Вамбуа и Лидија Џебичи. Вамбуа је остварио време 1:04:04 и победио испред Мароканца Мохамеда Ел Газојана (1:04:17) и још једног Кенијца Пола Тионгика (1:04:28).

Најбољи српски представник Велибор Бојовић завршио је осми (1:14:10).

Џебичи је оборила рекорд стазе (1:11:30) и за 11 стотинки надмашила резултат Оливере Јевтић. Друго и треће место припало је такође Кенијкама, Терези Омоси (1:11:56) и Беатрис Чероно (1:16:54), а четврта је Српкиња Теодора Симовић (1:18:03).

На 36. Београдском маратону такмичило се рекордних 10.500 тркача из 64 земље. У Трци задовољства на 2,3 километра учествовало је више од 12.000 тркача.

Етиопљанка Гамеда Фејне Гудето победница маратона у конкуренцији атлетичарки
Етиопљанка је трку на 42.195 метара завршила у времену два сата, 30 минута и 30 секунди, што је други најбољи резултат у историји трке. Д

руго место освојила је Срадана Трофимова из Киргистана два сата, 32 минута и 35 секунди, а треће Кенијка Џејн Мора Оњанџи.

Шакиб Лашгар победник маратона
Лашгар је победио са временом два сата, четрнаест минута и 28 секуди, док је одмах из ањега кроз циљ прошао Чериот са временом два сата,14 минута и 35 секунди.

Управо је Чериот виђен као једна од главних фаворита и до последњих момената трке је био у вођству. Ипак, гужва на самом циљу, у последњих 500 метара, довела је до тога да се стање на стази промени.

Трећи је био Кирпор Лимо из Кеније са временом од два сата 17 минута и 13 секунди.

Почела је трка задовољства
Лидија Јебичи победница полумаратона
Јебичи, такође из Кеније, иза себе је оставила Терезију Омосу.

Кенијац Бернард Вамбуа победник полумаратона
Вамбуа је кроз циљ прошао са временом од једног сата, четири минута и пет секунди.

Иза њега је остао Мухамед ел Газуани из Марока, а трећи Кенијац Пол Тионгик.

Стартовала је трка на 10 километара
Почела је и трка на 10 километара, у којој учествује више од 1.000 тркача.

Рекордан број учесника
На Београдском маратону ове године учествује 10.500 тркача из 63 земље.

Такмичари се такмиче у неколико дисциплина: маратону, полумаратону, трци задовољства, а биће одржане и трка на 10 километара и штафетни полумаратон.

Очекује се да ће ове године бити оборен број учесника Београдског маратона. Претпоставка је да ће учествовати више од 10.000 тркача.

У главни град Србије дошло је и више од 2.000 такмичара из иностранства, из укупно 64 земље.

 

Извор: РТС

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *