Галијашевић: Додик је свјетионик у борби за слободу!

„Не постоје никакви, приватни разлози за озбиљне и врло ризичне јавне, сукобе Предсједника Републике Српске Милорада Додика са западниим земљама и њиховом дипломатијом. Национални интереси, народна слобода и овлаштења Републике Српске, гарантована Дејтонским споразумом, коју западни намјесници константно, упорно и интензивно руше, увијек су били разлог сукобу. Додик никада, није дозволио бахатим западњацима да Српски народ третирају као понизни и уцјењени народ, нити да Републици Српској узурпирају и њена државотворна права, изборена и у миру, и у рату!“, рекао је политички аналитичар и стручњак за безбедност и тероризам, Џевад Галијашевић за портал ИН4С.

„Самовлашће и коонијални менталитет Кристијана Шмита, нацистичлког потомка и сљедбеника фашистичке идеологије те његов политички наступ „без покрића“, тачније без одлуке Савјета безбједности Уједињених нација, производио је и производи такце сукобе“, јасан је Галијашевић и пита да ли је свеједно и да ли је мало важно, готово неважно, када у државу уђе странац без мандата који је прописао Међународни споразум о миру и бахато, пође мијењати Устав, законе и друге прописе, директно утичући на квалитет и услове живота народа и грађана?

„Наравно да није ријеч о неважном питању и да треба нагласити, да тзв. Бонмска овлаштења нити могу нити дају нека нова, царска овлаштења Високом представнику у БиХ. Поготово таква овлаштења не може користити неко приватно лице, које није именовано на прописан начин и од од надлежне институције, органа Уједињених нација. Мијењајући изборно законодавство на силу, подузимајући и друге радње, Кристијан Шмит је дошао до тачке коју је Република Српска означила као „црвену линију“, на којој престаје потреба и било какав смисао постојања заједничке државе БиХ: И Милорад Додик је то гласно рекао: ако Кристијан Шмит и западни моћници покушају, одузети и присвојити непокретну имовину Републике Српске, онда то до крајњих консеквенци мијења положај Републике Српске и уништава њену способност да одговорно уређује живот свих грађана а посебно државотворног српског народа„, јасан је Галијашевић за наш портал и додаје да и тада, Републици Српској не остаје ништа друго него да прогласи самосталност и пуну сувереност на своме тлу.

Свакако, како истиче, да у одмјеравању таквих корака и слању оваквих порука Милорад Додик не улази непромишљено нити срљајујући без објективних процијена ситуације и капацитета Републике Српске да реализује такве намјере.

„Сложена ситуација у свијету и западно, НАТО посртање у Украјини, показују да је одзвонило униполарном свијету, који је обиљежила западна хегемонија и брутално насиље. Истовремено, немогуће је остваривати пуна колективна и појединачна права у некада мултиетничкој и секуларној земљи у којој су данас, радикални ислам и исламистички тероризам, себе прогласили државним идентитетом. На јавној сцени, у институцијама државе, исламисти су у намјери да онемогуће свако негодовање због отворене подршке терористиму, усвојили и наглашавали појам исламофобије, који је требао имати једнаку тежину као и појам ксенофобија: и тај се „семантички штит“ прво користио против критике која је долазила из Републике Српске, како би се у политичкој пракси и на јавној сцени наставила примјена „српске кривице“ за све лоше што се дешавало током распада СФРЈ. Тај одвратни изум, постигао је да ислам постане недодирљив под пријетњом геноцида и расизма. Кроз овај појам, доктрина Алије Изетбеговића, као програм опште исламизације и изградње исламског друштва у БиХ, наступила је отворено и дрско као тумач Ислама, као вјера, тако што се огрнула капутом жртве да избјегне најмањи напад и критику“, сматра он и додаје да захваљујући томе и односу Западних представника према исламском радикализму на сцену су изашле неке примитивне хоџе, пуне мржње и у џамијама које су заробили и упрљали својом мржњом, јавно и агресивно нападали све што има везе са српским идентитом, православљем и историјом.

Галијашевић истиче да Мухамед Хафизовић, имам Али пашине џамије са својим патетичним писањем у службеном гласилу Исламске заједнице и Амир Махић, имам из Козарца код Приједора, само су логичан радикални и неонацистички изданак једне вјерске заједнице, која је не тако давно славила Павелића, и Хитлера облачећи заведене младиће у нацистичке униформе Тринаесте СС „Брдске дивизије“ међу босанским муслиманима, познате као „Ханџар дивизија“. Имена сарајевских улица и тргова зорно свједоче да се то вријеме вратило а авети нацистички, повампирили и траже крв.

„Прича о нужности денацификације Босне у западној и радикално исламској јавности одјекује као исламофобија. , Она занемарује невјеројатну жестину вјерске борбе у Сирији, Ираку, Авганистану… која је често граничила с најгорим дивљаштвом: џамије, месџиди, цркве, храмови и самостани спаљени су и сравњени са земљом, предмети култа покрадени, вјерских добра отета: хоџе и свештеници објешени, мучени и убијени. За то вријеме, странци у БиХ, дипломатски талог и обавијештајни пацови, уочавају, да отпор њиховој геополитичкој пјешадији расте и да је у свјести Бошњака, Срба и Хрвата, поодавно сазрела мисао да не постоји, ниједан рационални разлог нити потреба, да се земља држи на кратком поводцу споља без икакве одговорности и да од тога сви народи и грађани у земљи трпе само штету и никакву корист“, наводи он и додаје да смо тако дошли до истине да најважнији отпор бруталном управљању земљом пружио је Предсједник Републике Српске, ризикујући властити живот и политичку будућност. Зато је Додик данас, величанствени симбол отпора и евидентног лидерства за све људе на Југоистоку Европе, поготово у државама бивше Југославије.

„Из његовог јасног става и националног карактера, људи црпе снагу и одлучност, свјесни трагичног безизлаза у који цјели регион гурају исламистичке групе и НАТО политика. Само због тога, Предсједник Додик није више појединац него посљедњи симбол праведне борбе и отпора нељудској хегемонији. У мрклом балканском мраку и тамном вилајету, Додик је практичн, прави свјетионик и чувар националног и поноса и интереса. Али то кошта и народ зна, да само храбри и часни људи, могу ризиковати све, па и властити живот због народног интереса и слободе и зато Додикова борба, која има оправдане поводе представља у ствари покушај једног народа који је научио живјети слободно да, кроз Додика и преко њега, манифестује своју вољу и спремност да ту слободу избори без обзира на жртве. И то је основни смисао поруке коју је Милорад Додик упутио јавности и западним намјесницима“, закључује Галијашевић за портал ИН4С.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: