Мелбурн у српским бојама победе
Фото: Срђан Ђоковић, приватна архива
Пише: Мишо Вујовић
Још један пехар “умивен “ сузама радости обогатиће ризницу трофеја сада већ ненадмашног Новака Ћоковића, коме супарници одају захвалност у јавно признање за учинак на терену али и ван њега.
“ Имао сам привилегију да играм много мечева високог интензитета. Новак извлачи најбоље из мене. Један од највећих је у нашем спорту. Заправо, он је највећи који је икада држао рекет у историји”, рекао је Стефанос Циципас након меча у Род Лавер Арени у Мелбурну.
Лавље срце и непоколебљива каприциозност утемељена вером у Бога, а Бог је у човеку, довела га је до још једног пехара на отвореном првенству Аустралије у тенису. Драма да ли ће Новак Ђоковић освојити десети трофеј у Мелбурну трајала је годину дана, добро познатом шиканом због наводних вакцина против вируса Ковид 19, у међувремену мутиралог у највећу ратну кризу од шесдесетих година прошлог века, до данас.
И само ко не познаје Новака није веровао у намиривање рачуна од прошле године када није погнуо главу да би ове године по десети пут, уздижући високо чело, подигао победнички пехар.
На све могуће начине тражио се разлог да се Ђоковић омете у свом походу на двадесет другу грем слем титулу. На крају је мета постао Срђан Ђоковић, отац и творац тениског чуда двадесет првог века.
“ Никада се нисам обазирао на псе који лају. Научио сам да босоног газим по трњу, као и Новак”, каже Срђан поводом покушаја фабриковања скандала са српским и руским навијачима које је Новаков отац поздравио речима “живели људи”, које су изобличене у паролу
A šta radi Mišo, stari teniser.