“Божићно примирје” – сјећање на дане људскости у Првом свјетском рату
У Првом свјетском рату, на Западном фронту, на данашњи дан 1914. године ступило је на снагу легендарно незванично “Божићно примирје” када је група британских и њемачких војника обуставила паљбу, изашла из ровова и сусрела се на ничијој земљи између зараћених страна.
“Божићно примирје” био је низ раширених, али незваничних примирја дуж Западног фронта.
У претпразничној недјељи, њемачки и британски војници изашли су из ровова да размијене празничне честитке и разговарају, док су у неким областима на католички Бадњи дан и Божић људи са обје стране изашли на ничију земљу да размијене храну и сувенире.
Обављене су заједничке сахране и размјене заробљеника, а неки сусрети су се завршили пјевањем божићних пјесама. Војници су играли фудбал једни против других.
Међутим, мирољубиво понашање није било свеприсутно јер су се борбе наставиле на неким секторима, док су се на другим зараћене стране сагласиле да преузму само тијела палих војника.
И сљедеће године је неколико јединица уговорило примирја, али она нису била раширена као 1914. Разлог су била наређења команди свих страна, које су забрањивале “братимљење”.
Војници до 1916. године нису више уговарали примирја, а рат је постајао све тежи због катастрофалних губитака људских живота током битака на Соми и код Вердена, те увођења хемијског оружја у употребу.
