Над Косовом

Разданило над Косовом, златно јутро. Још пре молитве хиландарских монаха. Разданило, као да се ноћ није ни спуштала на Савину земљу. У свечаној тишини не чује се више ни пој птица. Само молитва светитеља. И мирис божура проноси се Косовом, орошен измаглицом као сузама.

-Честити Кнеже, војска завршава причешће. Све је скоро спремно.
-Пусти витеже честитога Кнеза да заврши молитву.
Лазар стоји пред иконом Царице Небеске, спуштене главе, дубоко замишљен, као да слуша.
-Молитва се децо моја никад не завршава, само се као извор бистре воде прелива у вечност.-одговара замишљени Кнез.
Витезови одлазе и златна светлост испуни параклис. Пред Лазара стаје сама Царица Небеска, Сава српски и Георгије војвода.
-Добро ми дошао, чедо моје Лазаре.
Оборене главе, Кнез на коленима…
-Благослови Мајко, Царице Васељене.
-Тебе је мој Син већма благословио. И тебе и њих и потомство твоје. Него, реци ми чедо Лазаре, ево те питам пред војском ангелском, да ли срце твоје и даље жели да се царске војске на Косову сударе. Погледај Лазаре, ето Михаил стоји и легиони ангела њему покорни. Само реци реч и муње ће засевати по Косову пољу. Вихор војске небеске твоју ће носити, ангели ће Божији твоју битку добити.
-Свецарице, срце је моје већ давно са Сином Твојим и ја већ одавно победника знам. Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека. Већма волим Царство Сина Твога, но сва блага што сав свет ми нуди. Главу дајем, Царство Божје не дам.
-Чуј Лазаре, мило чедо моје, ево Ђорђе са светима стоји. Само кажи, бој ће војевати, главу твоју живом сачувати, Срб ће кнеза на престолу имати.
-Свецарице, Мајко Васељене, у крви се Мајко завет даје. Твој Син драги на Крсту је био, Крвљу својом све нас откупио, и с њом завет с нам’ запечатио. Ево Мајко и ја крв проливам и у крви заклетву Ти дајем, све ти Србе ја њом заветујем да ти сваки на вечност остане. Видовдан је наш Велики петак, наше свето Богу обећање, да смо вечно Твоме Сину верни, васкрсење, вечно нам надање.
Слуша ово свети отац Сава, слуша ово па кнезу говори:
-Мило чедо, потомче Лазаре, твоја жртва велика ће бити. Некрст, нечаст и безверје грдно, светом твојом земљом ће ходити. Газиће ти по костима светим, крвљу светом земљу натопљену, бешчашћем ће својим поганити. Србин дуго Србом неће бити, на своју ће веру погазити. Крста свога Срб неће носити, Спаситеља свог заборавити.
-Свети Саво, оче свих отаца, очи моје виделе су муку. Срб ће са злом хватат’ се под руку. Бешчастити и земљу и себе, заборавити и Бога и тебе. Али зло је за земаљског века, а Србина васкрсење чека. Овом боју краја неће бити, Србин ће се занавек борити. На Косову и у души својој, нема краја оче бици овој. Зато данас ја идем свом Христу, да измолим Србу душу чисту. Да у крви светих мученика запечатим победу за Христа.
……..
Дође време које Сава рече, Србин свога Христа се одрече. Данас Срби Бога и не виде, сад се Срби своје вере стиде. Ој Косово грдно судилиште, немој бити души губилиште. Некрст светски за тебе не хаје, некрст српски туђину те даје. Ал’ те не да твоја нејач света, суза чиста, молитва детета. И сви свети Србије са Неба, опет ћемо мрети ако треба. Ој Косово земљо Србинова, крвљу светом од Неба купљена. Ко се данас од тебе одрече, вечна мука свагда нек’ га пече.

Разданило се над Косовом. Разданило од молитве светих мученика. Не да Господ на Савину земљу.

Жељко Стокић
Видовдан, лета Господњег 2021.