Поводом 10. новембра, Свјетског дана науке за мир и развој, на Економском факултету је уприличен догађај на којем су широј академској и стручној јавности презентовани кључни резултати научноистраживачких радова професора и сарадника овог факултета.
Ректор Универзитета Црне Горе (УЦГ) проф. др Владимир Божовић исказао је задовољство што има прилику да учествује у оквиру програма који представља добар пут и јачање онога што УЦГ треба да ради. ,,То је оснаживање образовних и научних капацитета. Догађај има јак мотивациони моменат за Економски факултет и друштво. Можемо да га назовемо и као спознаја. Добро је да кажемо једни другима шта смо радили, ста би могли да поправимо и упутимо по неку ријеч критике. У том смислу, честитам руководству Економског факултета и људима који раде. Сигуран сам да резултате који ће приказати немају само унутрашњи значај, већ и шири, институционални,“ изјавио је Божовић.
Декан Економског факултета проф. др Мијат Јоцовић, захвалио је ректору УЦГ на подршци коју Ректорат УЦГ пружа најстаријем факултету у Црној Гори, а уједно и додао да та образовна установа свакодневно, несебично и посвећено дијели знање студентима.
,,Ипак, сматрамо да сазнања која стичемо кроз научноистраживачки рад треба стављати у функцију развоја друштва. То је уједно и мисија Економског факултета и УЦГ. Увјерени смо да у резултатима наших професора и сарадника могу да препознају креатори и доносиоци економских одлука. Ту смо да се стално преиспитујемо. Из преиспитивања долазимо до научних сазнања и приближавања истини. Економски факултет у будућем периоду планира да унаприједи научноистраживачки рад и на тај начин доприносе развоју стратегији УЦГ. Сваке треће сриједе у мјесецу организујемо економски семинар. Догађај на којем професори, сарадници, студенти мастер и докторских студија представљају резултате, али што је још важније, размјењују идеје за писање радова, пројеката и презентацију чланака у настајању. У скоријем периоду, отворићемо истраживачки центар ,,Екофлаб“ као мјесто на којем ће се рађати нове идеје и успјешно радити на њиховој ефектнијој реализацији и промоцији. Центар ће бити адекватно опремљен и прилагођен потребама наших истраживача и студената. У оквиру катедре за менаџмент и маркетинг, у септембру ћемо организовати Интеркатедерску конференцију из области менаџмента која ће окупити бројне истраживаче. Планирамо да организујемо и регионални докторски семинар,“ најавио је проф. др Јоцовић.
На догађају, чији је циљ био да кроз афирмацију значајних пројеката наставног особља укаже на њихов важан друштвени допринос, продекан за научноистраживачки рад доцент др Јован Ђурашковић је подсјетио да је на данашњи дан, прије 20 година, први пут обиљежен Свјетски дан науке који је установио Унеско.
,,То је изузетан повод да баш данас, академској, стручној и лаичкој јавности представимо резултате нашег научногистраживачког рада и што је свакако важније, да те резултате ставимо у контекст економских изазова са којима се сви данас сусријећемо, како на персоналном тако и на институционалном нивоу,“ поручио је Ђурашковић.
Уочи почетка радног дијела, присутнима је представљена публикација Research Outlook 2021-2022 која садржи преглед научноистраживачког рада професора и сарадника Економског факултета и која је доступна на сајту факултета.
Данашњи догађај на Економском факултету је био прилика за најаву стратешког пројекта Економског факултета, прве Међународне конференције ,,Montenegrin International Conference on Economics & Business – MICEB“ која ће се одржати у Будви, од 25. до 27. маја 2023. године. Њен главни фокус биће усмјерен ка одрживом развоју и зеленој економији. Са Економског факултета је поручено да ће током идуће седмице бити доступна веб презентација Конференције путем које ће сви заинтересовани моћи да пријаве своје учешће.
Својим присуством, данашње предавање увеличали су Амбасадори Хрватске, Босне и Херцеговине, гувернери, вицегувернери, уважени професори, као и студенти Економског факултета.
РЕЗУЛТАТИ ДЕСЕТ НАУЧНИХ РАДОВА
Након уводних говора, услиједила је прва радна сесија на којој су представљени резултати десет научних радова који су публиковани у претходне двије године, а чији аутори су професори и сарадници Економског факултета:
Стем образовање и раст у Европи, аутора Баћовић, Андријашевић и Пејовић. У истраживању је тестирана важна корелација између квалитета образовања и привредног раста – кроз призму привредне структуре. О каквом образовању је ријеч и како стојимо са корелацијама говорила је проф. др Маја Баћовић, аутор овог рада.
У истраживању које је презентовао проф. др Вујица Лазовић испитују се домети економске теорије у ери дигиталне економије, тј. компелментарност базичних уџбеника из економије са моделом развоја дигиталне економије. У истраживању су као коаутори учествовале колегинице Рондовић, Ђуричковић и колегиница Данијела Лазовић.
У раду који је презентовала доцент др Тамара Бацковић испитује се у којој мјери инвестиције у развој дигиталне економије утичу на економски раст земаља са средњим нивоом дохотка и да ли те инвестиције обезбјеђују бржу конвергенцију са развијеним свијетом. Аутори на раду су професори Лазовић и Јововић, и колегинице Бацковић, Ђуричковић и Рондовић.
Доцент др Јулија Церовић је презентовала резултате истраживања које третира утицај потрошње обновљиве енергије на економски раст традиционалних и нових земаља чланица Европске уније. Важна одлука у анализи је управо подјела ЕУ земаља на два подузорка, након чега су услиједили веома корисни закључци. Коаутори су Мухадиновић, Радоњић и Ђурашковић.
Др Бојан Пејовић је представио резултате истраживања на којем је радио са проф. др весном Караџић, а тема је – Прогноза инфлације у земљама Западног Балкана и Европске уније кроз компарацију традиционалних и савремених економетријских метода.
Проф. др Јасмина Ћетковић је презентовала резултате пројектне – цост-бенефит анализе – финансијска и економска оправданост пројекта изградње постројења за пречишћавање отпадних вода у Нов Дојрану у Сјеверној Македонији. На овом мултидисциплинарном истраживању учествовао је и докторанд Милош Жарковић, а коаутори су Кнежевић, Лакић, Вујадиновић, Живковић и Цвијовић.
Истраживање под називом – Доношење стратешких пословних одлука: употреба и релевантност маркетинг метрика и менаџмента знања презентовао је проф. др Бобан Меловић. Резултати су базирани на анкетном истраживању па се емпиријски допринос истраживања огледа у давању смјерница менаџерима како да унаприједе систем мјерења и контроле маркетинг перформанси, а све у циљу јачања конкурентности компанија. Поред професора Меловића, коаутори су Вукчевић, Ћировић и Бацковић, као и професорица Марина Дабић са Економског факултета у Загребу.
Истраживање ставова према имплементацији зеленог рачуноводства у туристичкој индустрији Црне Горе – рад је презентовала проф.др Ана Лалевић Филиповић, а коаутори су професорице Нововић Бурић, Јакшић Стојановић и Кашћелан. Наведену проблематику је значајно посматрати кроз националну призму – узимајући у обзир еколошки статус Црне Горе, наше обавезе у ЕУ интеграцијама, као и опредјељење за туризам као стратешку привредну грану.
О економској одрживости соларне електране у контексту прогнозе цијена електричне енергије – реалној студији случаја и моделу прогнозе цијена – говорио је први аутор рада мр Никола Мишнић. На истраживању је радила група млађих колега – Пејовић, Б., Јововић, Ј., Рогић, С., и Ђуришић, В.
Мр Сунчица Рогић, говорила је о сегментацији тржишта, заснованој на подацима, која је предуслов за ефикасно таргетирање купаца у кампањама директног маркетинга. На истраживању је радила професорица Кашћелан.
Током друге сесије, одржана је промоција четири публиковане монографије:
Основе управљачког рачуноводства, аутора проф. др Ане Лалевић Филиповић, мр Милица Вукчевић. О књизи је говорио проф. др Милан Лакићевић, редовни професор на Економском факултету Универзитета Црне Горе.
Право привредних друштава – компанијско парво, аутора проф. др Мијата Јоцовића. О књизи је говорио проф. др Владимир Савковић, редовни професор на Правном факултету Универзитета Црне Горе
Економија Црне Горе од 2006. до 2016. године, аутора проф. др Маје Баћовић. О књизи су говорили: проф. др Весна Караџић и проф. др Љубинко Дедовић, редовни професори на Економском факултету Универзитета Црне Горе.
ЗАКЉУЧЦИ
Након завршетка двије сесије, услиједили су закључци. Доцент др Јован Ђурашковић је истакао податке:
„У претходне двије године објављено је 5 монографија
Изашли смо у јавност са више од 140 научних радова, од чега:
57 радова у часописима престижне колекције Web of Science
24 рада у другим међународним часописима који нијесу индексирани на Sci listi
18 поглавља у међународним монографијама
42 рада на међународним конференцијама
два међународна пројекта које координирају наши професори,
Суиздавачи смо два међународна часописа.
Продекан Ђурашковић је том приликом истакао и очекивање да ће за двије године, бити публикован нови Research Outlook који ће бити богатији по структури и садржини: “А ми ћемо у међувремену интензивно радити на подизању истраживачких капацитета професора, сарадника и студената на свим нивоима студија са акцентом на мастер и докторске студије. У наредном периоду ставићемо акценат на реализацију посебног циља – повезивања истраживачког рада са изазовима националне економије. Уважавајући индивидуалне истраживачке интересе, морамо пронаћи професионалну мотивацију да своја истраживања учинимо друштвено корисним, тј. да научне чињенице ставимо у функцију друштвеног интереса, без обзира да ли су оне усмјерене на бизнис заједницу, креаторе јавних политика или академију. Дакле – у фокусу ће бити друштвена афирмација научноистраживачког рада.” закључио је Ђурашковић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
