ИН4С

ИН4С портал

Треба интернационализовати тему геноцида над Србима

1 min read

Фото: Танјуг

“То морамо и ми интензивно да радимо, да интернационализујемо тему генодица над Србима у Другом светском рату, на читавој територији НДХ”, рекао је Ристић за Танјуг.

Констатује да је после деценија небриге, сада коначно у нашем друштву присутна култура сећања, али додаје да сећање не може да буде само себи сврха, већ да бисмо се нечега сећали морамо да знамо, да објективизујемо и обогатимо своја знања и успоставимо механизме који се у науци зову политика памћења и култура сећања.

Коментаришући изјаве хрватских званичника, са обележавања годишњице “Олује” у Книну, Ристић је навео да, као човек, може да каже да је то срамотно, а као стручњак – да је апсолутно недопустиво и супротно елементарним историјским чињеницама.

“Ту се ради о етничком чишћењу, са елементима геноцидне намере, о протеривању близу 250.000 људи само због тога што су припадници једног народа, једне верске деноминације, и о убисту око 2.000 цивила”, рекао је Ристић.

Како каже, имајући у виду потребу да се један трагичан историјски догађај, каква је “Олуја”, а претходно и “Бљесак” представи у контексту неке победе, и домовинске захвалности, што је назив тог датума у Хрватској, поставља се питање – победе над киме, и захвалности због чега.

“Победе над сопственим грађанима, победе оружаних, војних и полицијских снага над цивилима у збегу, и захвалности што је протерано сопствено становништво, које је било нежељено, у истој мери као између 1941-1945.године, на тој истој територији”, констатовао је Ристић.

Исувише је, истиче, историјских подударности, истих порука, истих механизама који су коришћени од 1941-1945, а онда опет од 1991-1995. године на подручју данашње Хрватске.

У наставку “Олује” уследио је злочин на Петровачкој цести, а Ристић указује да су војска и полиција једне државе, бесомучно гониле цивиле, који су бежали ка Србији и РС, махом на тракторима, у аутомобилима, у покушају да спасу животе…

“Они су бомбардовали, користећи ратно ваздухопловство, које је дејстовало на територији друге државе, БиХ. И то онда није злочин, већ је то одбрана сопствене територије, на туђој територији, гоњењем својих грађана, чак и кад пређу на територију друге државе… То је редак пример у 20. веку у Европи, ефикасног и потпуног етничког чисћења једног народа, и ‘Бљесак’ и ‘Олуја'”, рекао је Ристић.

Србија је подигла оптужнице против четворице хрватских пилота осумњичених за ратни злочин на Петровачкој цести, где је у два дана, погинуло 13 особа, од којих шесторо деце, али је из Загреба уследио одговор да им те оптужнице “нису прихватљиве”, као и да ће хрватска влада “штитити своје бранитеље”, а за Ристића је управо та реакција из Хрватске забрињавајућа.

Како каже, једно демократско друштво не може и не сме да штити злочинце, посебно не ратне злочинце.

“Верујем да ће наш правосудни систем истрајати у процесуирању оних који су осумњичени за ратне злочине, и да неће бити никакве дилеме у томе да се ради о ратном злочину. Сви подаци, историјски извори, сведочанства, преживели, сведоче јединствено да се радило о нападу хрватског ратног ваздухопловства на групу избеглица, која се тада већ налазила на тероиторији БИХ”, рекао је Ристић.

 

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

<
     

Слични текстови

4 thoughts on “Треба интернационализовати тему геноцида над Србима

  1. Da li g.din Ristic i dalje misli i govori da je u Jasenovcu stradalo 80.000 ljudi? Da li ce za koju godinu korigovati taj broj? (mozda umanjiti?)

  2. Pre svega treba zakoni koji ce kazniti svakog u Srbiji koji negira ustaski genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima, pogotovo debele kazne onim srbijancima-ustasama, drugo treba sprovesti dan secanje kao u Izrael, svake godine minut cutanja po zemlji.

  3. Више пута потенцирао ту идеју на овом порталу. Јасеновац да припадне Републици Српској.
    Да се види шта су тамо они унијели у заједничку државу 1918. годин, не рачунајући оно што им је поклонио њихов први краљ Алексадар.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<