Експоненти у партијама са екстремним националистичким дјеловањем према свему што има предзнак српски гурају Црну Гору у још веће подјеле

Пише: Јово Пејовић, потпредсједник ДНП

У држави у којој се душа лако купује и јефтино продаје и у којој су људи без кичме и морала преплавили политичку сцену, све је теже пронаћи људе који нијесу поклекли пред лажним месијама, лажним чуварима државе и самопрокламованим херојима. Они који су изабрали да буду своји то су скупо платили и плаћају. Црна Гора је препуна простака и неваспитаних политичара који су преплавили политичку сцену. Међутим, највише је међу њима оних који сједе на двије столице, а који замајавају јавност о својој наводној принципијелности. Зато је пут до великих промјена ђаволски тежак, а понекад помислим и немогућ. У овом поквареном свијету у коме политичари промовишу пакост и мржњу која надилази све моралне вриједности, најгоре пролазе часни и принципијелни. Није толико тешко ни када те преваре ни када те издају.

Тешко је што након тога више никоме не можеш да вјерујеш. Ипак, најтеже је када политичари помисле да у Црној Гори живе незнавени људи, код којих могу проћи све њихове преваре и лажи. На прстима једне руке могу се набројати политичари од локалног до државног нивоа који су за све промашаје и поразе спремни осудити себе и који кривце нијесу тражили у другима. Сви смо ових дана свједоци како се на свим нивоима поново именују они кадрови који су уништили и покрали установе којима су руководили или у којима су радили прије 30. августа. Та врста рехабилитације доказано компромитованих кадрова својствена је друштвима која немају визију и којима је једини циљ заустављање процеса и задржавање статуса кво. Побједа на изборима од 30. августа била је окидач да се сви изнутра и споља удруже у прекрајање изборне воље, а све у страху да се не умањи утицај Запада на креирање политичких прилика у Црној Гори. То се могло и очекивати ако се зна да је Европа претворена у НАТО базу Америке и полигон за преваспитавање режима који не прихватају њихова правила понашања. Међутим, није се могла претпоставити толика количина издаје и срљања унутар побједничке већине. Мамци који су долазили са свих страна, а на које су се упецали појединци и партије, имао је за циљ заустављање свих процеса који су могли умањити утицај Запада и избацити у први план оне који су прихватили да беспоговорно извршавају њихове налоге. Има се осјећај да су многи у једном тренутку оставили по страни принципе које су колико јуче прокламовали и да је борба за фотеље и по дубини и по ширини постала питање живота и смрти.

Неки експоненти у политичким партијама са екстремним националистичким дјеловањем, нескривеном мржњом према свему што има предзнак српски геноцидним порукама и дјеловањем гурају Црну Гору у још веће подјеле. Наравно у томе предњаче ДПС, СДП, СД и неке мањинске партије које настоје све привилегије у Држави приграбити за себе. Но, сада је више него очигледно да помирења у Црној Гори нема док гарнитура политичара обољелих од мржње и комплекса што су препознати као нико и ништа не пође са политичке сцене.