Разговори с Матијом Бећковићем

Пише: Милан Шарац

Академика Матију Бећковића, док нисам упознао, доживљавао сам као неког строгог официра. Међутим, касније сам схватио да је то човек благе нарави и саосећајан.

Једном тако, док сам седео у „Мажестику”, наишао је Влада Петрић, професор са Харварда. На његово питање – шта има ново, рекао сам да сам се видео и разговарао с Матијом Бећковићем.

Влада је иначе супруг чувене српске глумице Даре Чаленић, једне од најлепших жена на овим просторима, за којом су многи мушкарци уздисали.

Влада ми прича како је Матија био његов гост на Харварду и да би волео да се види с њим. Преносим ту поруку Матији. Прихвата предлог.

Влада затим каже Дари како треба да се види с Матијом и са мном.

Пита Дара где. – У кафани – каже он.

– Мислим да је боље да дођу код нас у стан, да се после дужег времена видимо, а ја ћу спремити добар ручак, торту и колаче, које Матија воли. Још ћу – додаје она – кувати ручак левом руком, од срца.

Професор Петрић прича да је Матија својим знањем, умом и интелигенцијом додирнуо небеса.

На моје питање у којој професији би Матија био тако успешан, да се није бавио књижевношћу, Влада ми је одговорио:

– Верујем да је он својом књигом „Онамо-намо” потврдио вредност свога стваралаштва.

У стану Владе и Даре, причам како сам као студент читао у новинама кад се она удала наслов – „Најлепша се удала за најружнијег”. На то Дара каже: – Није мој Влада ружан – он је леп.

Познато је да је Матија највећу љубав свог живота доживео с Вером Павладољском, коју је као ретко који српски песник опевао за вечност.

Стихови из поеме „Вера Павладољска”:

„Удварао се непознатој девојци
У кањону Таре код Колашина
Говорио истине на свим језицима
Жарио и палио да их поверује
Док је ћутала сећао сам се
Да си ми најкрупније лажи веровала
Вера Павладољска...”

По мом мишљењу, ово је једна од најлепших ствари из књижевности која је оставила трага. Чувена Вера Павладољска, која је са њим имала две ћерке близнакиње – Људмилу и Ољу.

Матију су волеле не само филмске диве него и сликарке, књижевнице, естрадне звезде, а тек да не говорим о старлетама. Био је омиљен код жена широм Југославије.

С обзиром на то, није чудно што су многе жене писале о њему песме, а чак у својој спаваћој соби држале његову фотографију.

Чудно је да га још нико од његових пријатеља или институција није предложио за Нобелову награду, мада се о томе говорило, да тако нешто заслужује.

Ја сам имао ту срећу у животу да сам га упознао и да сам се повремено с њим дружио и могу тако рећи да је академик Бећковић „принц лепе речи”, где је нарочито долазила до изражаја памет, коју је он даровао у многим збивањима у којима је био врло активан учесник.

Дечко који је потекао родом из Сенте, а пореклом из Роваца у Црној Гори, где је одрастао и где је живео велики владика Његош.

Може се слободно рећи да у свим културним и књижевничким манифестацијама Матија је увек представљао неизбежну и поштовану личност. Значајно је што је Матија, не само уметничком вештином него и тематским садржајем и оригиналношћу, дао печат српској књижевности крајем прошлог и почетком овог века.

Поред свега, морам додати и то да је он човек који има разумевање за проблеме и патње других људи и да је многима помагао. Онда није ни чудо да су му људи на јавним местима прилазили тражећи аутограме и изражавали жељу да се с њим фотографишу.

Редитељ

Извор: politika.rs

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: