Статуа „Молитва“ посвећена Урлиху Цељском биће враћена на Београдску тврђаву
Фото: П. Милошевић
Дело вајара Франа Кршинића из парка са престоничке тврђаве уклоњено је после 1945. године одлуком комунистичких власти. Премештена је затим у парк „Мањеж“, а од 1993. године се налази у депоу Народног музеја и ускоро ће бити поново међу Београђанима на Калемегдану.
– План нам је да у наредних неколико месеци Кршинићева статуа „Молитва“ посвећена Урлиху Цељском који је погинуо у Београду буде враћена на Калемегдан – најавио је заменик градоначелника Горан Весић.
– Онако како смо вратили на Калемегдан статуу Филипа Вишњића која је била део споменичке композиције Карађорђу, вајара Пашка Вучетића.
Споменик Карађорђу био је постављен 1913. године, а аустријски окупатори уништили су га 1916. године. На месту где је био Карађорђев споменик, окупатори су планирали да подигну споменик цару Фрањи Јосифу. Споменик је допремљен 1918. године, али није постављен јер је Београд у међувремену био ослобођен. После ослобођења, споменик цару Фрањи је претопљен и од њега су изливена звона која и данас звоне на калемегданској цркви Ружици.
Споменик „Молитва“ представља представља жену која седи склопљених руку. Посвећена је мужу књегиње Катарине која се за цељског грофа Улриха, веома моћног и богатог, са великим поседима у Штајерској и Хрватској, удала 20. априла 1434. године. Са њим је имала троје деце, синове Хермана и Георга, и ћерку Елизабету. Након мужевљеве погибије у опсади Београда 1456. године, Катарина је као цељска кнегиња владала сама, али је 1457. године изгубила подршку цељског војсковође Витовца као и већи део поседа. Умрла је 1491. године у селу Конче у Македонији, где је и сахрањена у локалној цркви посвећеној Светом Стефану.
ПОБЕДНИК
Spomenik Knezu Mihailu, sada losije izgleda nego pre restauracije. Patinizacija nije uopste uspela. Spomenik izgleda kao da je poliven blatom.