• Издвојено
• Наша Србија

Вучелић: Европа је пала у руке инфериорних људи и личности, оно што се десило у Србији је освестило Русе

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Милорад Вучелић Фото: Принтскрин Пинк

Главни и одговорни уредник Вечерњих новости Милорад Вучелић гостовао је у „Новом јутру“ телевизије Пинк где је говорио о ситуацији у Украјини и предизборној кампањи у Србији.

Вучелић је говорио о својој колумни „Опозициони програм пред грађанима„, која је привукла велику пажњу, и додао да негује пријатеље, али негује и противнике.

„Предизборна кампања ће бити прљава зато што се политички живот те прозападне опозиције своди на оговарање Вучића и СНС-а. Они виде да тако скупљају поене. Ту је садржано безброј прљавих, личних и ад хоминем напада. Ловљење неких грешака и омашки. Кад направите вијадукт, они виде депонију, кад направите нову пругу, они говоре о цени карте. Кад у Мерошини дође велики број људи на скуп, они виде гужве о саобраћају, а не виде то у блокадама. Ја сам њима учинио неку врсту услуге, зато што сам систематизовао њихову платформу, која је састављена од разних изјава и гостовања. Покушао сам да направим конзистентним тај мутљак. Сада се баве темом зашто је Синод забранио наводно свештеницима и владикама да учествују у политичком животу. Наравно, они мисле на владику Григорија, који их отворено подржава, а да се неко други мешао они би говорили о клерикализацији“, рекао је Вучелић.

Он додаје да опозиција свуда види Вучића, делимично и зато што је он централна фигура, мотор и покретач свега, и да би за њега било боље да има више бољих сарадника који раде више посла.

„И пошто га виде свуда, они га виде и у Стефану Немањи. Није им проблем то што Београд није имао споменик том великом владару. Баве се тиме да ли да га пребаце у Маринкову бару или у Ђурђеве Ступове. Да ли да понизе Стефана Немању, или да понизе Вучића. То је један конгломерат како пада политика која је заснована на мржњи и таргетирању једног човека и свих оних који га подржавају. Они се рецимо нису огласили ни око кризе у Украјини, ниједном. Понош је рекао да је седница Савета за националну безбедност беспотребна драматизација. Ако неко сматра беспотребном драматизацијом некролог међународног и безбедносног права који је почео иначе на примеру Србије и разарања Југославије. Ово су само последице рушења равнотеже снага управо на Косову*. Омогућили су групи терориста да створи државу и помогли им агресијом. То је председник Вучић прецизно и рекао, да су криви САД, Велика Британија и Немачка. Они сада стрпљиво чекају, не изјашњавају се, и имате једно ликовање пошто чекају да виде шта ће сада Вучић између чекића и наковња да уради. Они чекају и виде да је Србија у неприлици„, рекао је Вучелић.

Главни и одговорни уредник „Вечерњих новости“ подсећа да опозиција третира само западне земље као велике силе, али не и Русију.

„Ако морамо да будемо опрезни и у односу на западне велике силе, морамо да будемо опрезни и у односу на Русију, која је ојачала. Као да прижељкују да је сада тренутак да се оде на једну или другу страну, и да се направи штета Србији и Вучићу. Сада траже да се осуди Путин и Русија, да се придружимо санкцијама ЕУ. Њих не занима то што Србија нема морално право да се икад придружује било каквим санкцијама. Србија је прва у савременом добу била изложена санкцијама. Ни према коме немамо право да заговарамо санкције, пошто смо то крваво платили. Кад се говори о кризи друштва у Србији, видите како нико не помиње санкције, које су нанеле можда и већу штету нашој земљи од бомбардовања. Од 1992. године смо под санкцијама били“, каже он.

Вучелић каже да тренутна криза сведочи о страшној неодговорности европских политичара.

„Европа је пала у руке прилично инфериорних људи и личности, који су дозволили да се усред Европе, у Украјини, створи рат. Тешко је рећи да ли ћемо видети наследника Меркелове. Она је била велики канцелар, али је пропустила добру прилику – да успостави добре односе између Русије и Немачке“, каже он.

Главни и одговорни уредник „Вечерњих новости“ каже да је сломом Југославије и отимањем Косова пала архитектура међународног права и безбедносних гаранција.

„Овде је НАТО пакт показао шта је учинио. Иво Андрић је једном рекао „да дође време када су и болест и лек исто„, говорећи о распаду Отоманске империје. Таква је ситуација и сада. Пошто се сада бавимо бројевима и датумима, због 22.02.2022, нашао сам у тексту Бојана Билбије да је 21. 02. 2014. године у 22.40 Виктор Јанукович свргнут са власти, и поред споразума који су гарантовали немачки и пољски министри спољних послова, а 21. 02. 2021. године, у 22 и 40, потписан је акт о независности Доњецка и Луганска“, каже он.

Вучелић каже да одређени независни аналитичари, када је Русија на мети напада, наглашавају да су Срби.

„А не раде то када је Америка на мети напада. Разни аналитичари имају потребу тако да говоре. Стављају у исти кош и људе који заговарају НАТО савез, почевши и од председничког кандидата. Код њих се види разлика између људи који су обучени и који су образовани. И они дефилују по телевизијама. По правилу су обучени на страни НАТО пакта, док су образовани на страни правде“, рекао је Вучелић.

Он додаје и да је Мариника Тепић више пута рекла да је у Сребреници почињен геноцид.

„Није лако направити платформу од њихових разних изјава. Час ће рећи не, ми се ослањамо на скупштинску резолуцију, па ће помешати Међународни суд правде са ад хок судом у Хагу. То се дифузно разлива около, да се створи једна заблуда. Морају јасно рећи, ми смо за то и то, и тако се иде на изборе. Кампања СНС се ослања на резултате, док други иду са алтернативом, да се изађе из војне неутралности“, рекао је главни и одговорни уредник „Вечерњих новости“.

Вучелић је коментарисао и оптужбе да су избори унапред покрадени, рекавши да је то немогуће због великог броја контролора.

Он се потом вратио на ситуацију у Украјини, рекавши да је у првој фази, током профашистичког преврата познатијег као Мајдан, Украјина изгубила Крим.

„У другој, пошто се нису придржавали Минских споразума, изгубили су Луганск и Доњецк. Шта ће бити са Кијевом у трећој фази не знамо. Морамо разумети Путина и Русију. Они су тражили писмене гаранције да су те земље које су те земље, које су раније биле саставни део СССР, да се заштите безбедносно. Они нису успели. Иначе, Путин је увео добар израз, а то је декомунизација. Ако су те земље већ толико против комунизма, онда би та декомунизација морала да захвати границе које су комунисти направили. Хрушчов је поклонио Крим, а Украјина је настала на Лењинову иницијативу. Оно што се догодило у нашој земљи освестило је Русе, она се вратила у игру и изгубила поверење у Запад“, каже он.

Главни и одговорни уредник „Вечерњих новости“ на крају подсећа на речи председника Владимира Путина, који је рекао поручио западним лидерима: „Нисте хтели од нас пријатеља, али немојте правити од нас непријатеља„.

Извор: Новости.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: