• Насловна
• Поглед

Када живот у Црној Гори почиње!?

4 године ‎ ИН4С

"Ко се данас позива на изборну вољу!? Ко су ти чувари народних интереса!? Јесу ли то они што су се након избора обавезали да је „демонтажа режима” прва ставка политичког живота!? Или су то ови што су све гледајући горе само прстима пипали шта ће ухватити доље!?"

Скупштина Црне Горе, архива

Пише: Милорад Дурутовић

Ово у чему егзистирамо више од три деценије није живот већ сурогат политичке демијургије.

Литије су, изгледа, биле посљедњи молитвени трзај да нам се ако не живот, оно бар врати право или пружи макар шанса да испливамо из политичке баруштине, што је установила „фотељу” као врховно божанство.

Зарад чежње за љепшим, праведнијим и смисленијем животом, Богу су лице окренули и оно што су у Њега сумњали, па и они што у Њега никада нијесу вјеровали.

Чинило се да су чак и политичари, најзад, схватили како се одсуство метафизичке вриједности не може компензовати никаквим политичким, социјалним или прагматичним принципима.

Како су током литија десетине хиљада људи на улицама, трговима, храмовима или у својим домовима појали: „Оче наш, нека буде воља твоја”, тако ових дана многи политичари кличу „нека буде воља народна”. Тиме се само открива она горка истина да ђаво никад не спава. Поготово наш локални ђаво, што тридесет година влада по истој рецептури. Тридесет година купи за толико сребрњака.

Ко се данас позива на изборну вољу!? Ко су ти чувари народних интереса!? Јесу ли то они што су се након избора обавезали да је „демонтажа режима” прва ставка политичког живота!? Или су то ови што су све гледајући горе само прстима пипали шта ће ухватити доље!?

По свему судећи, нико није задовољан тиме што је напипао доље! Нема ту великог блага, па би сада да кушају новог блага у некој новој политичкој расподјели. Таман усуд као из једне старе приче: „Ко не узме кајаће се, ко узме кајаће се још више!”.

Враћени смо на фабричка, да не кажем, на страначка подешавања. Опет смо у театру а јагма хронично велика за столицама и фотељама. Но, зна ли неко можда кад ће бити премијера!?

До те незвјесности можемо још да уживамо у репризама богатог политичког репертоара. Свих жанрова у нашој политици има: комедије, лакрдије, мелодраме, фарсе, порнића и кримића – па ко шта преферира нек изволи заокружити на првим изборима. Једино ће они доћи прије времена – живот и даље касни. Но, добро, пензије још стижу на вријеме, и фабричке и националне. Стрепим да ће ускоро остати само оне страначке.

Извор: Фејсбук

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: