27 година од смрти бубњара Ивана Вдовића: „Он је био више од саме свирке. Он је био музика“ (ВИДЕО)

„Oн је био више од саме свирке. Он је био музика. Њега смо пратили – рекао је за Вда посљедњи бубњар ЕКВ-а“, Марко Миливојевић.

Сви су га знали по надимку који су чинила два сугласника. Био је принц југословенског андерграунда, момак који је на Балкану покренуо талас који нико није смио да заустави. Нема га већ 25 година, али никада неће бити заборављен.

Рођен је 1961. године у Београду као Иван Вдовић, одрастао је као Ивица, а широм Југославије био је познат под надимком – Вд. Многи и данас тврде да је Ица, како су га такође звали пријатељи, био један од најбољих бубњара које је стара Југа родила.

Вд је био један од покретача новог таласа на нашим просторима. Таласа који нико није смио да заустави. Кад су питали Ивицу ко је публика његових бендова, одговорио је да су то „млади људи којима је доста онога што су до сада слушали“.

Све је почело још у гимназији када је у трећем разреду почео да свира у бенду „Лимуново дрво“.

Ова група често је мењала чланове, а у последњој постави била су тројица музичара која ће у историји југословенског бунта остати упамћени као творци новог таласа – Милан Младеновић, Душан Којић – Која и Вд. Тада су формирали нову групу „Шарло акробата“.

Шарло Акробата као почетак југословенског бунта

Није Шарло дуго живио, свега годину и по, али је за то вријеме успио да остави неизбрисив траг, а пјесме овог бенда и данас се слушају, цитирају и воле.

Почетак краја бенда „Шарло Акробата“ било је Вдово инсистирање да се у групу доведу Горан Вејвода и Беби Дол. Милан Младеновић је имао слуха за Вдов приједлог, али Која је мислио да постојећа постава још има много тога да понуди.

У јулу 1981. године објављен је култни „Акробатин“ албум „Бистрији или тупљи човек бива кад…“, који је имао прилично скромну продају. Добио је назив баш по Вдовој жељи, а ријеч је о цитату из књиге Васе Пелагића. Ни не чуди такав порив младог Вдовића који је, иако бунтовни панкер, заправо био одличан ђак, „вуковац“. Послије опроштајног концерта у Љубљани у октобру 1981. године, група се распала.

Вдовић са Младеновићем оснива бенд „Катарина II“ у који улазе и Бојан Печар, Гаги Михајловић и Маргита Стефановић.

Какав је заправо био тајанствени Вд?

Београђанин који је личио на свјетски популарног Џонија Ротена из Пистолса, присјећају се пријатељи, био је најшармантнији момак у друштву.

„Био је познат и по неким навикама које ни за живу главу није мењао. Нигде није ишао без својих бубњарских палица и никада се никоме није јављао телефоном. Човјек једноставно није користио справу. Када треба да изађемо, он лијепо стане испод прозора и звижди. Боже, колико се тај човјек назвиждао испод мог прозора“, присјетила се својевремено Дубравка Марковић, ауторка популарне музичке емисије „Хит мјесеца“.

Међутим, проблеми са дрогом проузроковали су бројне проблеме у Вдовом животу, те је овај музичар отишао из Катарине II 1985. године, када је група променила назив у „Екатерина Велика“.

Његова болест разбесјнила је Соњу Савић

Исте године установљено је да је ХИВ позитиван, а легенда каже да је он био прва званично регистрована особа обољела од АИДС-а у Југославији.

„Те 1985. године тај исти Ивица отишао је да се тестира на неку чудну болест која се појавила у Београду. Вратио се и цијелом граду је рекао да је заражен АИДС-ом. Ово је један ружан и мали град – окренуо му је леђа. А он је врло поносно, достојанствено и скромно у свом балон мантилу још годину и по дана свирао бубњеве“, причала је покојна Соња Савић, глумица и блиска пријатељица чувеног бубњара.

„Он је био више од саме свирке. Он је био музика. Њега смо пратили – рекао је за Вда посљедњи бубњар ЕКВ-а“, Марко Миливојевић.

Вд је преминуо 25. септембра 1992. Имао је 31 годину.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: