• Култура

25 година од Златне палме за „Подземље“: Филм о колективном лудилу и изолацији

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Црна комедија Емира Кустурице испитује 50 година југославенске историје, али је данас актуелнија него икада раније. "Подземље" је контроверзни тросатни пројекат у којем је свет прозрео Милошевићеву пропаганду, али који је жири у Кану 1995. године наградио као антиратни филм доделивши му Златну палму. Аутор филма Емир Кустурица је постао један од само шест редитеља на свету којима је пошло за руком двапут да освоје ову престижну филмску награду.

Емир Кустурица

Двадесет година људи су држани у подруму у илузији да напољу бесни рат како би служили као јефтина радна снага за производњу оружја. Услови у којима живе су строго контролисани па су преварени и илузијом протока времена. Уверени су да се у подземљу налазе петнаест година. Гротескни поглед на задртост митова о Југославији и њен распад Кустурица је својевремено окарактерисао као реакцију на уништавање земље у којој је рођен, рекавши да је „Подземље“ само семе онога што Балкан живи данас.

Пропаганда неуке владајуће класе своди се на повремено отварање поклопца шахта, сервирањем идеолошких оброка који за тајни састојак имају рат, који увек пали, а однедавно се страховлада спроводи захваљујући пандемији болести која је земљу ставила у стање природне несреће (као да та несрећа не траје већ трећину века). Ванредно стање је рај за профитере свих калибара, јер омогућава деловање мимо закона и стандардних процедура. Наши спасиоци не тргују оружјем које убија, него тобоже спашава животе оболелих од ковида19, пише Кликс.ба.

Време короне показало је да су политички сукоби и национал-бал само привид који служи као параван за бесрамно богаћење повлаштене елите. Наступило је време у којем ни политичко-каријерни одабири Емира Кустурице не могу више служити као средство за продубљивање политичке и друштвене кризе у Босни и Херцеговини. Тај је човек, можда некоме неподношљив и из разлога што нам је својим филмовима показао какви смо заправо и какви можемо бити, из чега није искључио ни сам себе. Сејање страха, лажи и профитерство нису више ствар подземља, него лошег театра који живимо, а у којем се не назире тренутак када би спуштање завесе означило крај последњег чина фарсе.