22 године од почетка битке на Паштрику: Пакао као на Кошарама, мјесто гдје је 549. моторизована бригада херојски разбила ОВК и НАТО
1 min read
Јунаци са Паштрика; фото: Србадија/Фејсбук
Данас се навршавају 22 од почетка битке на Паштрику, која је заједно са борбом на Кошарама, пример војничке снаге, вештине, храбрости и победе, али и страдања младих војника за отаџбину навршава се данас.
Борбе на Паштрику и Кошарама зауставиле су НАТО поход на СРЈ, али и продор албанских снага, а за тај велики успех, заслужни су обични војници, борци и старешине тактичких јединица.
У операцији “Стрела” на Паштрику, 26 припадника 549. моторизоване бригаде је погинуло, док их је 126 рањено.
Док је био министар одбране, 2019. године, Александар Вулин је казао, да без победа на Кошарама и Паштрику кумановски Војно-технички споразум о прекиду непријатељстава не би постојао.
Према његовим речима, да није било тих победа имали бисмо безусловну капитулацију, не бисмо имали Резолуција 1244, а самим тим не би било ни преговора, ни наде да Србија може да се бори за КиМ и српски народ.
“Највећи део Србије није чуо ни за планину Паштрик, а камоли за епопеју која се ту одвијала. То је била бриљантна операција, којом су непријатељу нанети страшни губици, а која се водила до последњег дана НАТО агресије”, навео је тада Вулин.
“Što zavisi od jedinog Boga i od svoga duha viteškoga!” Slava junacima, Nikšić vječno zahvalan!
https://www.youtube.com/watch?v=0mADaRKRfMg
Прошле су пуне 22 године, а о њима се и даље премало прича. Премало и стидљиво.
Као што се осамнаестогодишњи Свети мученик Александар Словен, кога Света Православна црква прославља управо 26. маја, супротставио цару Максимилијану не желећи да се одрекне Христа и ода почаст идолима, тако су се и наши див-јунаци са Паштрика и Горожупа супротставили највећој тадашњој војној светској сили.
Борци са Паштрика, како старешине тако и војници, осујетили су намере НАТО планера о копненој инвазији на нашу Отаџбину. (можда вам је сада мало јасније зашто се о њима не прича!?!?!?) Тиме су имена свих њих уписана у вечну листу памћења Срба показујући себе као једне од најдостојнијих потомака Светог Кнеза Лазара, Милоша Обилића, Путника, Мишића, Степановића, Бојовића…
Паштрик је сведок битке какву је тешко замислити, а неке од најтежих борби су вођене око Празника Педесетнице- Рођендана наше Свете Цркве. Звуче вам познато приче о нападима неверника на највеће Празнике, зар не?!?!?! Преживели су припадници 549. моторизоване бригаде из Призрена, заједно са свим претпотчињеним јединицама у време рата: 24 бомбардовања стратегијском авијацијом (1300 бомби-350 тона експлозива), 56 напада авиона А-10 (20 000 пројектила са осиромашеним уранијумом), 20 напада ловачко-бомбардерске авијације и др. Једина су војна формација која је била изложена „тепих“ бомбардовањем. Борбе са припадницима шиптарске терористичке УЧК, подржаване од стране снага регуларне војске Републике Албаније, биле су свакодневне. О да, и Албанија је тада извршила агресију, а не само НАТО!?!?!
Током борби на Паштрику и Горожупу погинуло је 26 припадника наше војске и добровољаца. Хвалили су се светски медији да су овим дејствима „решили” не само Битку, већ и цео рат на Косову и Метохији. Међутим јадиковали су јер “Damage to Serb Military Less Than Expected” (The New York Times) или „Das Gemetzel am Berg Pastrik hat offenbar gar nicht stattgefunden“ (der Spiegel). О важности саме битке на Паштрику најбоље илуструју речи главнокомандујућег НАТО-а Веслија Кларка: „Ту планину не смемо изгубити. Не смемо дозволити Србима да остану на тој планини. Плаћаћемо америчком крвљу за ту планину ако не помогнемо УЧК да је задржи.”
Оправдали су борци са Паштрика и Горожупа речи немачког фелдмаршала Макензена којима је испратио своје војнике на Србију 1915. године: „Ви полазите на српски фронт и на Србију, a Срби су народ који воли слободу и који ce бори и жртвује до последњег“. Били су заветовани Светим Кнезом Лазаром не одлучујући да ли ће ићи у битку према томе колика их сила напада, већ колику светињу бране. Знали су да не смеју да попусте јер иза њих су биле њихове мајке, очеви, сестре, браћа, ћерке, синови, огњишта, Дечани, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка, Грачаница, Газиместан, Краљево, Крагујевац, Београд… јер НЕМА НАЗАД, ИЗА ЈЕ СРБИЈА!!!
Пронађимо данас на карти Паштрик, а онда га уцртајмо у нашим срцима ослушкујући речи песме оца Милутина Попадића који на њеном концу пише:
Имала си, сејо, брата,
сад крваву чуваш слику,
ускоро ће кренут’ Срби
са заставом ка Паштрику!
Хвала вам јунаци што нам то сачувасте и хвала вам што нас и данас браните од нас самих!
Слава херојима!
A rastočki ustaša se bratski izljubi sa savremenim nacistima koji ubijaše najhrabrije na Paštriku i Košarama, novim crnogorskim Mojkovcima ! Još na prevaru ugura svoju montanjariju u NATO brlog ! Svima njima će tek stići racun na naplatu , tek onda ce se smiriti duše novosrpskih mučenika !
Све за СРПСТВО, СРПСТВО ни за што!
Слава српским синовима и јунацима ♥️♥️♥️
Slava srpskim junacima !
Eto i mi Srbi koji smo na Paštriku stali na crtu Nato paktu(među njima mnogi Srbi iz CG) , savremenom nacističkom rajhu smo niži soj, potomci turskih slugu a novoCrnogorci koji su 1999 stavljali barikade VJ špijali, prodavali podatke, koje Tramp šutira u hodu a Klinton ne zna ni gde je došao su junački soj, nebesko pleme..
Slava srpskim junacima od Benkovca, Knina, Sarajeva do Kosara i Pastrika