Смијешни мали Дукљани

Ове године навршава се 1000 година од државотворности и 10 година од независности Црне Горе, како веле наши мудраци. Добро, значи не обељежава се датум када је Михаило Војислављевић примио краљевске инсигније (знамења) 1077. године, и када је проглашено „Словенско краљевство“, јер је Михаило носио титулу „Рекс Славорум“ и нико нигдје не помиње никакву Дукљу, елем…

Умјесто тога обељежава се годишњица када је Бугарски цар откинуо главу Јовану Владимиру, након чега је он врло брзо посвећен, у народу… они га зову Владимир Дукљански… мада је Карло Топија лијепо написао на надвратнику своје цркве, на три језика, коме посвећује цркву 1382. године, Светом Јовану Владимиру).

Државотворност Црне Горе сада почива на мученичкој смрти једног кнеза, свеца, што значи да Црна Гора више није секуларна држава, него да њена „самобитност“, исходиште, извор, произилази из Житија светачког или Синаксара, да је дубоко црквена. Мултиентничност, мултиконфесионалност, одвојеност цркве од државе, евроатлански принцип, тога више нема господо јер сте са тиме погазили све принципе оног због чега се залажете и скочили себи у стомак.

Е сада, када они који нису могли да чекају, него су хтјели да заокруже бројеве, буду свјесни, какву су будалаштину направили народу, мораће следеће године да траже неки нови датум. Смијешни мали Дукљани.