РТРС открио манипулацију сребреничким жртвама: Погинули раније, умрли природном смрћу или су живи
1 min read
Након што је, током одлуке у предмету против првог предсједника Републике Српске Радована Караџића, Хаг први пут јавно проговорио како су муслимани у протеклом рату убијали свој народ, заћутало је званично Сарајево – институције, невладин сектор, јавност.
Не оглашавају се ни о наводима из суднице према којима је у јулу 1995. године страдало 5.115 сребреничких муслимана, наспрам бошњачких података о Сребреници и више од 8.372 жртве.
РТРС је у посједу досијеа који осликавају како су муслиманске жртве из Сребреничке регије погинуле, или умрле природном смрћу прије јулског злочина из 1995. године и након тога, мјесто пронашле у Меморијалном комплексу Поточари.
Као да није ријеч о људским судбинама! И жртвама које заслужују пијетет!
Креаторима, сада већ глобалног сребреничког трагичног мита били су битни бројеви! Судећи по документима, институционално већ 1996. године почео је сребренички ревизионизам. У његовој служби били су Федерална комисија за нестале, ИЦМП, чак и поједини судови нижег ранга, који су уз два свједока издавали жељене потврде!
- Хакија Селимовић рођен 1938. године у мјесту Герови, код Власенице, према првобитним подацима ИЦМП нестао је 7. јула 1993. године. С редигованим подацима Селимовић је страдао 11. јула 1995. г. у Сребреници. И сахрањен у Меморијалном центру Поточари.
-
Садик Лолић рођен 1966. године у Пећи код Сребренице. Страдао 3. јула 1992. г., подаци су из архива бивше Федералне комисије за нестале и Међународног црвеног крста. Званични подаци очигледно су промјењива категорија, па је и Садик страдао 11. јула 1995.г. – и његово име уклесано је у Меморијалном комплексу Поточари.
-
Адему Адемовићу из Горње Вршиње, Федерална комисија евидентирала је као датум нестанка 15. новембар 1992. Нестанак пријавили још током рата родитељи Зулфо и Салкуна. Но и Адем је смирај пронашао у Поточарима. Претходно Рифат Кешетовић наводно извршио обдукцију и издао умрлицу с датумом 12. јули 1995.
-
Шестогодишња Мелиха Ефендић, према једном изводу из матичне књиге – страдала 1993.г, према другом – 14. јула 1995.
-
72-годишња Џемила Хаџић – година смрти 1993. У записнику који су потписали форензичар Ведо Туцо, представници бх. тужилаштва и Института за нестале, и Џемила је жртва јулских дешавања из 1995.
-
Мухамед Авдић матичар у Сребреници, за исти дан 1. октобар 2013. године издао је двије умрлице на име Шахин Латифовић. Према једној датум Шахинове смрти 16. мај 1992. Нови број умрлице и Шахин је страдао у јулу 1995.
-
Севлудин Салкић – према ранијим подацима Међународног црвеног крста и Федералне комисије страдао је у јулу 1992. Суд у Лукавцу и ИЦМП одлучили су да година смрти ипак буде 95.
8. Авдулах Муратовић – мјесто и датум смрти – јули 1995.г., Поточари. Син му Хамдија, међутим, тражи оца Авдулаха који је нестао 93. у Братунцу. Преписка прошлогодишња.
- Новорођенче Хаве и Хајрудина Мухића, најмлађа је жртва геноцида – тако сваког јула одјекује сребренички ехо. Добила је и надгробни споменик и име – Фатима. Но, њена мајка раније је изјављивала да је дјевојчица усљед порођајних компликација – мртворођена.
-
Смаил Мехмедовић из Власенице жртва је са Сребреничког списка. Кћерка му Мухиба, међутим, упорно тврди да је умро природном смрћу 1994. и покопан на мјесном гробљу Казани.
11. Селман Алић убијен је у јулу 95. Тако пише на папиру. На другом издатом 2014. године од стране ИДДЕЕ, власник је валидних личних докумената. Живи у Сребреници.
Сребреница је ћист примјер глобалног подметања лажне историје у коме је замијењена улога жртве и џелата. У Сребреници је учињен велики злочин над Србима праволсавне вјере, а тај злочин су учинили муџахедини из Ирана, домаће потурице и остали исламисти помоћу САДа. Све приче о данашњем наводном злочину и геноциду над муслиманима су чиста лаж. САД пишу лажну историју заједно са Великом Британијом која је право речено у историји човјечанства починила нејвеће геноциде по читавом свијету.
Кад су отворили онај циркус у Поточарима сахранили су ту 600 људи. То је можда реалан број стријељаних заробљених сребреничких војника. Како газде из Вашингтона нису биле задовољне бројком, почело је ту да се покопава кусо и репато из свих крајева Федерације БиХ. Да не говоримо о томе да су у исти центар покопали и све погинуле са тих простора током 5 година рата. Веома јадно са њихове стране, непоштовање властитих жртава.
„Da se ne zaboravi Srebrnica“ kad vidim na drustvenim mrezama koliko zale, a niko ne zna pravu istinu, obicna manipulacija Zapada, da bi prestavili Srbe kao najvece zlikovce ravni kao nacisti