18 година од првих повратника на КиМ: Вратили се да опстану и остану
1 min read
Срби на КиМ
У рану зору између 11. и 12. августа 2001. године два аутобуса са расељеним Србима пристигла су у Осојане. Представници 53 породице које су некада живеле у овом питомом метохијском мјесту вратиле су се тада на голу ледину.
Сместивши се под шаторе и у порушену зграду основне школе, по киши и сунцу чекали су изградњу и обнову својих порушених и руинираних домова. Први повратници који су се организовано вратили у свој завичај били су „сјеме“, али и симбол повратка у Метохију, у општину Исток на чијем се подручју Осојане налази.
– Поред Осојана, Срби живе у још двадесетак повратничких мјеста која су после ратних дешавања били приморани да напусте. Нажалост, вратио се само миноран број расељених, јер од некадашњих 8.500 Срба на подручју наше оштине сада живи свега око 800 повратника – истиче, за „Новости“, Малиша Ђурић, предсједник Привременог органа ове општине чије се сједиште налази управо у Осојану.
Објашњава да у самом Истоку осим свештеничке породице и неколико повратника који спорадично бораве у својим становима и кућама других Срба нема, а у самом Осојану, које је постало сједиште ове општине, сада живи око 250 Срба.
Поред општинске зграде и основне школе коју са истуреним одељењима похађа око 80 ученика, у мјесту су и продавница, пошта, као и спортски центар који је саграђен средствима косовског Министарства за повратак и залагањем министра у оставци Далибора Јевтића.
Донацијом Грчке православне цркве на темељима порушеног храма повратници су сазидали црквицу посвећену Светом архангелу Гаврилу.
– Живот у метохијским срединама и нашој општини Исток није нимало лак. Осим ограничене слободе кретања стално смо изложени физичким и економским нападима. Албанци нападају и нашу имовину, краду пољопривредне машине, алат, али и стоку и наше производе – говори председник Ђурић о ситуацији у којој се налазе повратници а који, како наглашава, углавном опстају од неких видова примања из Републике Србије.
nema predaje