150 година од рођења Максима Горког: Његов хуманизам и данас живи
Хуманизам Максима Горког актуелан је и данас, закључак је округлог стола који је на ту тему, а поводом 150 година од рођења великог писца, у организацији руске делегације, одржан ове седмице у седишту Унеска у Паризу, преносе Новости.
„Ангажовао се у истинској трансформацији свијета, пасионирано се занимао за правду и достојанство. Разлога за револт не недостаје, и зато нам Максим Горки и данас говори“, поручила је помоћница генералне директорке Унеска Нада ал Нашиф.
На дебати о животу и раду једног од идеолога Совјетског Савеза, књижевника и хуманисте у исти мах, учествовали су истраживачи, писци, преводиоци, критичари и стручњаци за његово дјело из Европе и Азије.
„Горки је био социјалиста, али са великим бројем идеолошких и религиозних условљености и нијанси. Сам је говорио да неће бити потпуни марксиста, и то је од фундаменталног значаја за упознавање Горког“, истакао је познати руски писац Захар Прилепин.
Учесници округлог стола су нагласили да Горког, једног од утемељивача социјалистичког реализма и политичког активсте, али и наратора народног живота Русије, идеолога и пропагатора просветитељства, треба ставити у контекст његовог доба. Вјеровао је у науку и напредак, у продужетак живота, па чак и бесмртност. Интересовао за парапсихолошке феномене, што истовремено показује да је превазилазио бољшевички материјализам, чуло се у Унеску.
Било је и полемичких нота, али његов хуманизам суштински није довођен у питање. Учесници округлог стола су подсјетили да је Максим Горки лично спасао велики број припадника интелигенције и других људи који су у то вријеме били у немилости власти, сходно могућностима и приликама, због чега би излишно било постављати питање да ли је могао да учини више.
„Вјеровао је у снагу интелигенције, са којом земља има могућност да створи бољу будућност“, рекао је Прилепин
Алексеј Максимович Пешков, познатији као Максим Горки, на скупу је представљен као инкарнација своје епохе, с надом да ће побољшати свет, да ће га учинити хуманијим и приступачнијим за обичног човека. Ангажовао се у стварању нове индивидуе која ће бринути сама о себи, рано открио несавршеност људске креације, и идеалистичком филозофијом, у којој идеалан човјек сусреће реалног, желио да учини човека бољим.
Времена су се промијенила, и град Горки је вратио старо име – Нижњи Новгород, али место Максима Горког у светској литератури и социјалном ангажману опстаје: књижевна институција пролетаријата има важну улогу и данас у руском друштву, а у тренутним околностима у свијету, у последње вријеме наступа нови талас занимања за његово дјело, које тако поново постаје актуелно, закључено је на скупу у Паризу.
Његов однос према властима ометао је раније перцепцију дела Горког, али сада све добија сасвим другу димензију важности, када су сви слободни да га читају или не. Зато је порука учесника округлог стола у Унеску – читајте Горког!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
