15 година од Резолуције 1244

На данашњи дан, прије 15 година, Савјет безбједности УН усвојио је Резолуцију 1244, којом је Косово и Метохија стављено под мандат УН.

Резолуција је донијета дан након потписивања Војно-техничког споразума у Куманову, којим је окончано бомбардовање СРЈ које је трајало 79 дана.

Подсјетимо, одлука о бомбардовању, у ком је током 11 недеља страдало најмање 2.500 људи, већином цивила, први пут у историји је донијета без одобрења Савјета безбједности.

Резолуцији највишег тијела УН претходили су бројни преговори предсједника СРЈ Слободана Милошевића и Виктора Черномирдина, који је био представник тадашњег руског предсједника Бориса Јељцина, а у преговоре је ушао по договору са Америком и ЕУ. Ти преговори завршени су почетком јуна, уз посредство Мартија Ахтисарија, који је представљао ЕУ и УН. Документ о договору Милошевић-Ахтисари-Черномирдин, који је прихватила Народна скупштина а затим и Савезна влада, био је основа за Резолуцију 1244.

Доношење Резолуције 1244 је веома важан датум, јер је тиме окончана агресија на СРЈ. Резолуција је оквир на који се и данас Србија позива по питањима Косова и Метохије.

Наиме, овом резолуцијом је загарантован суверенитет и територијални интегритет Србије (СРЈ), а за покрајину КиМ је предвиђена „широка аутономија“ у оквиру Србије.

Тумачења Резолуције једне и друге стране су противуречна. Из Београда се може чути да ни у једном дијелу Резолуције нема помена о референдуму о будућем статусу, а с друге стране, у Приштини кажу да ни једна одредба резолуције не забрањује независност КиМ. Неки приштински правници тврде да она чак и заговара коначни статус.

Једно је сигурно: Резолуција је подразумијевала да се војска и полиција, у потпуности и у тачно одређеном периоду, убрзано повуку са КиМ, што се и догодило. Само једном броју припадника накнадно је дозвољено да се врати, и обавља одређене дужности, у складу са одредбама Резолуције, у којој стоји да је у питању „мали број, стотине, не хиљаде“.

Један од главних задатака који је СБ овом резолуцијом поставио пред себе и међународну заједницу је безбједан и слободан повратак расељених лица, којих је око 200.000. И послије 15 година веома је низак ниво повратка. Од 1999. на КиМ се вратило 18.000 интерно расељених, а мање од 4.000 њих је остварило одрживи повратак.

О стању на КиМ, на свака три мјесеца, Савјету безбједности извјештај подноси генерални секретар УН.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: